Научници су у новом истраживању покушали да установе који се делови наших дисајних путева зачепе микропластиком, с обзиром на то да сваке седмице удахнемо колико је има у једној кредитној картици. То, нажалост, није све. Пластичне честице и једемо и пијемо будући да се микропластика налази свуда. Има је у чају који смо наручили у кафићу, у води, храни, чак и у нашим крвним судовима. Не можемо је више избећи, а још не знамо како присуство ових страних микрочестица утиче на наш организам.
„Лане су студије први пут откриле микропластику дубоко у људским дисајним путевима, што је изазвало забринутост због озбиљних здравствених опасности”, рекао је инжењер и стручњак за материјале Мохамад Ислам са Технолошког универзутета у Сиднеју, а преноси Science Alert. Он и колеге су користили рачунарски модел динамике флуида да истраже како се микропластика креће нашим горњим дисајним путевима у различитим условима дисања. Ова врста модела већ деценијама даје ваљана предвиђања за друге облике честица.
Открили су да највећа тестирана микропластика (5,56 микрометара) има тенденцију да се заглави у горњим дисајним путевима, највероватније у носној шупљини или стражњем делу грла. Облик пластичне прашине, такође, утиче на то где се она таложи. „Због замршеног и врло асиметричног анатомског облика дисајних путева и сложеног протока у носној шупљини и орофаринксу, у том се подручју таложи велик део микропластике. Брзина протока, инерција честица и асиметрична анатомија утичу на укупно таложење и повећавају концентрацију таложења у носним шупљинама и подручју орофаринкса”, објаснио је дотични истраживач.
Ислам и колеге планирају да моделирају како се ове честице крећу и таложе око наших плућа. „Милиони тона микропластичних честица нађени су у води, ваздуху и тлу. Расте глобална производња микропластике, а с тим и количина ових честица у ваздуху”, додао је Мохамад Ислам. Иако за сада нема доказа да су честице микропластике које стигну у наш организам одмах токсичне, стручњаке брину дугорочне последице таложења тих сићушних загађивача, поготово зато што микропластика потенцијално привлачи штетне „аутостопере”, попут бактерија отпорних на антибиотике и вирусе.
Стога је разумевање где се тачно честице таложе битан корак у утврђивању њихове штетности по људско здравље. Истраживање под називом How microplastics are transported and deposited in realistic upper airways? објављено је у часопису Physics of Fluids.
(Индекс)
