MEĐU IZMEĐU

UDIŠEMO VIŠE PLASTIKE

133 pregleda
Shutterstock

Naučnici su u novom istraživanju pokušali da ustanove koji se delovi naših disajnih puteva začepe mikroplastikom, s obzirom na to da svake sedmice udahnemo koliko je ima u jednoj kreditnoj kartici.To, nažalost, nije sve. Plastične čestice i jedemo i pijemo budući da se mikroplastika nalazi svuda. Ima je u čaju koji smo naručili u kafiću, u vodi, hrani, čak i u našim krvnim sudovima. Ne možemo je više izbeći, a još ne znamo kako prisustvo ovih stranih mikročestica utiče na naš organizam.

„Lane su studije prvi put otkrile mikroplastiku duboko u ljudskim disajnim putevima, što je izazvalo zabrinutost zbog ozbiljnih zdravstvenih opasnosti”, rekao je inženjer i stručnjak za materijale Mohamad Islam sa Tehnološkog univerzuteta u Sidneju, a prenosi Science Alert. On i kolege su koristili računarski model dinamike fluida da istraže kako se mikroplastika kreće našim gornjim disajnim putevima u različitim uslovima disanja. Ova vrsta modela već decenijama daje valjana predviđanja za druge oblike čestica.

Otkrili su da najveća testirana mikroplastika (5,56 mikrometara) ima tendenciju da se zaglavi u gornjim disajnim putevima, najverovatnije u nosnoj šupljini ili stražnjem delu grla. Oblik plastične prašine, takođe, utiče na to gde se ona taloži. Zbog zamršenog i vrlo asimetričnog anatomskog oblika disajnih puteva i složenog protoka u nosnoj šupljini i orofarinksu, u tom se području taloži velik deo mikroplastike. Brzina protoka, inercija čestica i asimetrična anatomija utiču na ukupno taloženje i povećavaju koncentraciju taloženja u nosnim šupljinama i području orofarinksa”, objasnio je dotični istraživač.

Islam i kolege planiraju da modeliraju kako se ove čestice kreću i talože oko naših pluća. Milioni tona mikroplastičnih čestica nađeni su u vodi, vazduhu i tlu. Raste globalna proizvodnja mikroplastike, a s tim i količina ovih čestica u vazduhu”, dodao je Mohamad Islam. Iako za sada nema dokaza da su čestice mikroplastike koje stignu u naš organizam odmah toksične, stručnjake brinu dugoročne posledice taloženja tih sićušnih zagađivača, pogotovo zato što mikroplastika potencijalno privlači štetne autostopere”, poput bakterija otpornih na antibiotike i viruse.

Stoga je razumevanje gde se tačno čestice talože bitan korak u utvrđivanju njihove štetnosti po ljudsko zdravlje. Istraživanje pod nazivom How microplastics are transported and deposited in realistic upper airways?objavljeno je u časopisu Physics of Fluids. 

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar