Kад би се испунио глобални циљ обуздавања климатских промена, спречиле би се и стотине хиљада смртних случајева повезаних с екстремном врућином на Блиском истоку и у северној Африци, рекли су научници. Израчунали су да би смртност на Блиском истоку и у северној Африци (MENA) могла бити 60 пута већа до краја столећа не подузму ли се одговарајуће мере. Студија објављена у часопису The Lancet Planetary Health открива да би смањење емисија угљеника с циљем ограничења пораста просечне температуре на Земљи за два Целзијусова степена смањило смртност за 80 посто у поређењу са сценаријом који предвиђа високе емисије.
Државе су се обавезале да ће ограничити глобално загревање на 1,5 Целсијуса у складу с Париским климатским споразумом. По сценарију у којем неће бити смањења испуштања угљен-диоксида, у поменутом подручју годишње ће од узрока повезаних с врућинама до краја века умирати отприлике 123 особе на 100.000 у одмосу на данашње две на 100.000. зо су подаци студије коју су спровели стручњаци с Лондонске школе за хигијену и тропску медицину. Од 19 земаља, колико су их проучавали, најгори сценарио предвиђају Иранцима. Очекује се да ће Иран имати највећу годишњу стопу смртности у случају високих емисија – чак 423 смртна случаја на 100.000, а у Палестини, Ираку и Израелу умреће више од 160 људи на 100.000.
Главни аутор студије професор Шакур Хајат AFP-у је рекао да се предвиђа и да се због врло високих температура у неким деловима Ирана и старење убрза у односу на остале државе. Истовремено, Велика Британија ће до 2080-их евидентирати пораст с три на девет смртних случајева на 100.000 људи према Међувладином панелу за климатске промене (IPCC). Заливске државе, попут Уједињених Арапских Емирата, где ће се одржати следећа УН конференција о клими, доживеће највећи релативни пораст смртних случајева повезаних с врућином. Температуре на Блиском истоку и у северно Африци до краја столећа могле би порасти на око 50 Целзијусових степени, а то ће значити знатно већи здравствени ризик за људе с кардиоваскуларним, респираторним и бубрежним тегобама, а и оне с дијабетесом и осталим болестима.
Сценарио високих емисија угљеника створио би услове какве људи никада нису искусили и могао би учинити делове нведеног подручја ненастањивим због реакције организма на екстремну врућину. „Чак и уз већи ангажман земље треба да уведу и друге начине заштите од врућине уз коришћење климатизације јер ће само тако заштитити грађане од екстремних врућина”, нагласио је Хајат.
(Индекс)
