MEĐU IZMEĐU

UMIRAĆE SE OD VRUĆINE

1.067 pregleda
EPA

Kad bise ispunio globalni cilj obuzdavanja klimatskih promena, sprečile bi se i stotine hiljada smrtnih slučajeva povezanih s ekstremnom vrućinom na Bliskom istoku i u severnoj Africi, rekli su naučnici.Izračunali su da bi smrtnost na Bliskom istoku i u severnoj Africi (MENA) mogla biti 60 puta veća do kraja stoleća ne poduzmu li se odgovarajuće mere.Studija objavljena u časopisu The Lancet Planetary Healthotkriva da bi smanjenje emisija ugljenika s ciljem ograničenja porasta prosečne temperature na Zemlji za dva Celzijusova stepena smanjilo smrtnost za 80 posto u poređenju sa scenarijom koji predviđa visoke emisije.

Države su se obavezale da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 Celsijusa u skladu s Pariskim klimatskim sporazumom. Po scenariju u kojem neće biti smanjenja ispuštanja ugljen-dioksida, u pomenutom području godišnje će od uzroka povezanih s vrućinama do kraja veka umirati otprilike 123 osobe na 100.000 u odmosu na današnje dve na 100.000. zo su podaci studije koju su sproveli stručnjaci s Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.Od 19 zemalja, koliko su ih proučavali, najgori scenario predviđaju Irancima. Očekuje se da će Iran imati najveću godišnju stopu smrtnosti u slučaju visokih emisija – čak 423 smrtna slučaja na 100.000, a u Palestini, Iraku i Izraelu umreće više od 160 ljudi na 100.000.

Glavni autor studije profesor Šakur HajatAFP-u je rekao da se predviđa i da se zbog vrlo visokih temperatura u nekim delovima Irana i starenje ubrza u odnosu na ostale države. Istovremeno, Velika Britanija će do 2080-ih evidentirati porast s tri na devet smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC). Zalivske države, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde će se održati sledeća UN konferencija o klimi, doživeće najveći relativni porast smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.Temperature na Bliskom istoku i u severno Africi do kraja stoleća mogle bi porasti na oko 50 Celzijusovih stepeni, a to će značiti znatno veći zdravstveni rizik za ljude s kardiovaskularnim, respiratornim i bubrežnim tegobama, a i one s dijabetesom i ostalim bolestima.

Scenario visokih emisija ugljenika stvorio bi uslove kakve ljudi nikada nisu iskusili i mogao bi učiniti delove nvedenog područja nenastanjivim zbog reakcije organizma na ekstremnu vrućinu.Čak i uz veći angažman zemlje treba da uvedu i druge načine zaštite od vrućine uz korišćenje klimatizacije jer će samo tako zaštititi građane od ekstremnih vrućina”, naglasio je Hajat.

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar