Шест чувених изгубљених градова.
Изгубљени градови могу да се поделе у две групе: они за које научници нису знали све док нису пронађени њихови остаци; и они који опстају у легендама и митовима. Неодређени су критеријуми према којима се процењује да ли је један град изгубљен. Шта то заправо значи? У већини случајева, реч је о опустошеним или уништеним градовима, али и оним напуштеним.
Kада се ради о напуштеним градовима, често можемо да чујемо израз градови духова; то су најчешће они чија је локација науци позната, и рушевине постоје, али су њихови становници морали да их напусте – из различитих разлога. Изгубљени градови могу да се поделе у две групе: они за које научници нису знали све док нису пронађени њихови остаци; и они који опстају у легендама и митовима, било да су докази о њиховом постојању пронађени или не. Неки од изгубљених градова који су оставили највећи печат на античку, колонијалну и савремену културу су градови који (највероватније) никада нису ни постојали. То је случај с Ел Дорадом и Атлантидом, који су се вековима повезивали с идејама просветљења и просперитета.
Помпеја
У једном тренутку, напредну заједницу Помпеје је покрио пепео, а цео град остао је заробљен у времену. Реч је о догађају из 79. године наше ере, када се догодила ерупција Везува. Многи његови становници су, срећом, успели да побегну пре него што је лава стигла до града, али је чак 2.000 људи остало у својим кућама. Археолози, који су открили Помпеју 1748. године, били су задивљени очуваношћу града који је био затрпан скоро хиљаду и по година.
Ел Дорадо
Чувене легенде о овом граду и његовом богатству мотивисале су многе да трагају за његовим благом. Легенду о Ел Дораду су шпански конкистадори чули од јужноамеричких Индијанаца. Kако поједини извори наводе, овај термин је најпре означавао златног човека, а потом се легенда проширила као прича о златном граду. Град би наводно требало да се налази негде на северу Јужне Америке, а прича каже да је препун драгог камена и злата. Хиљаде истраживача је узалудно покушавало да лоцира Ел Дорадо, а многи од њих су умрли током потраге. Један од њих је Перси Харисон Фосет, британски истраживач, који је са својом екпедицијом нестао у џунглама Амазоније.
Копачи у потрази за Ел Дорадом око 1848. (Everett/Profimedia)
Троја
Остаци Троје, епског града који је Хомер описао у „Одисеји” и „Илијади”, пронађени су на територији данашне Турске. Троја се помиње у многим античким легендама. Зато и не чуди што историчари дуго нису били сигурни је ли овај град заиста постојао. Археолог Хајнрих Шлиман је 1870-их година спровео ископавање у Турској. Откривено је много слојева овог града који су грађени један на другом. За најстарије слојеве се верује да заиста потичу из Хомеровог доба.
Рушевине Троје у Турској (Shutterstosk)
Kартагина
Град који се налазио у близини данашњег Туниса основали су Феничани, вероватно око 800. године пре наше ере. Добра локација је донела граду велико богатство, али је била узрок великим ратовима. Током Пунских ратова, Kартагина је потпуно разорена. Становништво Kартагине је поробљено, читав град је био не само разрушен већ и преоран и посут морском сољу да усеви не би више успевали.
Атлантида
Легендарну Атлантиду је чинило напредно и богато друштво, а град је, наводно, садржао много архитектонских чуда. Иако се верује да је овај град само фикција, постоје историчари који сматрају да је Платонова прича о Атлантиди истинита. Археолози који верују у њено постојање тврде да се град налазио међу бројним грчким острвима и да је потопљен током вулканске ерупције, док остале хипотезе помињу Kарибе, Јужну Америку, чак и Антарктик.
Тикал
Тикал је био једно од највећих и најважнијих урбаних средишта које је икада изградила тајанствена цивилизација Маја. Међутим, крајем 9. века, Тикал је напуштен. Истраживачи су анализирали талог из резервоара у древном граду који се налази на територији данашње Гватемале и пронађени су трагови токсичних загађивача који су воду у Тикалу учинили неприкладном за пиће. Тикал је био једно од највећих и најважнијих урбаних средишта које је икада изградила тајанствена цивилизација Маја. У огромном граду, склоном великим сушама и удаљеном од језера и река, с популацијом до 100 хиљада људи, контаминирани сакупљачи кишнице могу довести до катастрофе. „Kонтаминација воде је Тикал из места за живот могла да претвори у епицентар заразе и болести, што је могло да доведе до девастације овог древног града”, пишу истраживачи.
Тикал (Shuttestock)
(Извор Национална географија)
