Naći će se već neki inženjer koji će i takav projekat skrpiti, za bolju platu i obećani stan – što gori inženjer, to bolji saradnik.
Milan D. Nešić
Pričao mi je niko drugi nego rođeni stric. Njegov direktor otputovao u inostranstvo, zajedno sa svitom potrošio grdne pare i pri povratku kupio jednu osovinu.
— Projektujte mi sad lokomotivu po ovoj osovini — dao je nalog stricu i time opravdao svoj put i trošak.
Ne znam što mi je to pričao, prosto sam došao da se pohvalim svojim prvim desetkama. Kad on opet:
— Jesi li probao da igraš fudbal?
— Ne, otkud ti to?
— A da voziš taksi? Tu si sopstveni gosa, ja kupim kola. Zašto baš da studiraš? Baš elektrotehniku?
A kad sam onako briljantno diplomirao i bio u stanju da prilježno i s oduševljenjem prionem i protumačim, dotad jedino ja u fabrici, one složene ruske šeme inače tek samo precrtane – uostalom, jedino ja sam i smatrao da pre montaže šemu treba do kraja protumačiti – zavrteo je sumnjičavo glavom:
— Ti si tako dobar inženjer da ti je Jugoslavija mala!
— Kako?
— Nećeš biti iskorišćen.
— Zašto?
— I pre rata bilo je onih koji su živeli na račun toga što su vikali „Živeo kralj!”, ali ovo sada do belog usijanja viču „Živeo Tito, živela Partija!”.
Nisam ga baš do kraja razumeo, voleo je, eto, u zagonetkama i paradoksima da priča, umeo je i glavu da prikloni a da to i ne primeti, tim više se pred strinom prsio a da ni to ne vidi. Uostalom, u to vreme već je motrio koji mu paragraf i koji prosek više odgovara i kako što bolje da ode u penziju.
Zoran K, međutim, bio je neposredan:
— Ne isplati se biti ozbiljan inženjer. Bolje prolazi pomoću štapa i kanapa.
— Kako to?
— Takva je direktiva.
— Eh?
On, na primer. Dao mu direktor nalog da prouči mogućnost nekog projekta, dizalice, ili su krečane bile u pitanju. On prouči i izvesti: tako ne može. Direktor, međutim, de, neka to još bolje pogleda, drugovi su rekli. Zoran pogleda – to je i danas odgovoran i čovek i radnik, samo na zanimljiv način apatičan – opet vidi ono svoje: ne može. Ali i direktor uporan, planovi su značajni, nije Zoran jedini u fabrici, takve stvari se i ne mogu bez stručnog kolegijuma, pa i na zbor radnih ljudi ako treba. Dobro. Zoran pripremi referat, referiše. Ozbiljan referat, pa i direktor ozbiljno sluša, dabome, i on je neki inženjer.
— Hm — kaže potom. — A jesi li ti, kolega, uračunao faktor snage fi? — kaže strogo. I eto, kolega Zoran nije uračunao. Iskreno i kaže:
— Nisam — i trenutno ne može da vidi, računi su složeni i obimni, ne može da vidi kakve veze ima taj faktor. I to da ne može da vidi, da je zbunjen, i drugi vide. Svejedno što je Zoran još iste večeri seo i s olovkom u ruci na miru čovek video da faktor snage φ nema nikakve veze, ni Sin φ
ni Cos φ da je za tu svrhu mogao da posluži i bilo koji drugi faktor koga bi se direktor slučajno setio. Zoran je, takoreći, politički poražen, nadglasan, plan je usvojen kako su drugovi rekli.
Naći će se već neki inženjer koji će i takav projekat skrpiti, za bolju platu i obećani stan – što gori inženjer, to bolji saradnik.
(Iz rukopisne zaostavštine Miloša Bratića)
Za štampanje najavljene knjige, zbirke naučnopopularnih članaka pod naslovom DA LI JE ĐORDANO BRUNO UZALUD SPALJEN potrebna mi je finansijska pomoć, ne više od 600 evra za tiraž od 400 primeraka koje potom slobodno poklanjam bibliotekama. Jer – hvala Bogu, nema više političke cenzure, nego prosto monopol nad javnom scenom. Vrlo fini, vrlo suptilan i kao takav teško primetljiv za čoveka koji se ne bavi pisanjem. Upravo onakav kakav je opisan u komentarima uz video:https://www.youtube.com/watch?v=isB_7MWWHRo
Adresa:univerzumkaorelativnanula@gmail.com
