Анализа животног века и друштвеног живота скоро 1.000 врста сисара показује да врсте које живе у групама, као што су коњи и шимпанзе, имају тенденцију да живе дуже од усамљених животиња попут ласица и јежева. Ово откриће сугерише да су животни век и друштвене особине код сисара еволутивно испреплетене, објавили су истраживачи у часопису Nature Communications.
Животни век сисара варира, најкрац́е живе ровке, око две године, док гренландски китови могу да достигну старост од око 200 година. Kада је биолог који се бави еволуцијом Суминг Џоу из Kинеске академије наука у Пекингу проучавао најдуговечније сисаре да би разумео еволуцију дуговечности, посебно је обратио пажњу на голе кртице. Глодари су изузетно дуговечни, понекад живе и преко 30 година. Они живе у огромним, сложеним, подземним друштвима. Насупрот томе, други глодари попут златних хрчака, који су усамљени, живе само око четири године. Поједина претходна истраживања о одређеним врстама сисара показала су утицај друштвеног понашања на дуговечност.
На пример, женке павијана са јаким, стабилним друштвеним везама живе дуже од женки без њих. Џоу и његове колеге су одлучили да утврде да ли постоје везе између дуговечности и друштвених навика код сисара. Истраживачи су прикупили информације из научне литературе о друштвеној организацији 974 врсте сисара. Затим су поделили ове врсте у три категорије: оне које живе саме, оне које живе у пару и оне које живе у групама. Kада су упоредили ове три групе са подацима о познатој дуговечности сисара, открили су да сисари који живе у групи имају тенденцију да живе дуже од оних које живе саме – отприлике 22 године у поређењу са око 12 година код сисара који живе сами.
(Б92)
