Научници објашњавају да се ова црна рупа разликује од до сада познатих по томе што не емитује моћне рендгенске зраке којеи својом снажном гравитацијом прождиру оближњи свемирски материјал и што није рођена у експлозији звезде познате као супернова.
Астрономи су у галаксији која граничи с нашим Млечним путем уочили космичку „иглу у пласту сена” – „успавану”, односно неактивну црну рупу чији настанак, како се чини, није резултат експлозије умируће звезде. Научници објашњавају да се ова црна рупа разликује од до сада познатих по томе што не емитује моћне рендгенске зраке којеи својом снажном гравитацијом прождиру оближњи свемирски материјал и што није рођена у експлозији звезде познате као супернова.
Супернова се догађа када масивна звезда потроши своје нуклеарно гориво, при чему језгро постаје нестабилно па колабира. Црне рупе су невероватно густи објекти с тако снажном гравитацијом да им чак ни оближња твар, светлост или радијација не могу побећи.
Научници верују да ће звезда дружбеница напослетку такође постати црна рупа и да је могуће да ће се сединити с већ постојећом.
Новооткривена црна рупа има масу девет пута већу од нашег Сунца, а откривена је у подручју Tarantula Nebula, делу галаксије Велики Магелланов облак, 160.000 свјетлосних година од Земље. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у годину дана – 9,5 билиона километара. У својеврсном „звезданом браку” са овом црном рупом орбитира сјајна и врућа плава звезда чија је маса 25 пута већа од Сунца. Ради се о тзв. бинарном систему названом VFTS 243. Научници верују да ће звезда дружбеница напослетку такође постати црна рупа и да је могуће да ће се сединити с већ постојећом.
Успаване црне рупе, за које се верује да су релативно уобичајене, веома је тешко уочити јер је њихова интеракција са околином занемарљива. „Велики је изазов открити такве објекте”, казао је астроном Томер Сенар са Универзитета у Амстердаму и водећи аутор студије у часопису Nature Astronomy. „Идентификовали смо иглу у пласту сена.”
То је први објект такве врсте који су астрономи открили након деценија истраживања, потврдио је Kареем Ел-Бадри из Харвардовог Смитсонијен центра за астрофизику. Kако је откривена? Шест година су користили врло велики телескоп у Чилеу, у пустињи Атакама. VLT је назив четири телескопа Европске јужне звјездарнице или ESO (European Southern Observatory) смештених на висоравни Серо Паранал, са огледалима пречника 8,2 метара.
Постоји више категорија црних рупа: од најмањих, које настају урушавањем великих звезда на крају њиховог животног циклуса, до средњих и големих смештених у средиштима већине галаксија. „Црне рупе су у суштини тамни објекти који не емитују никакву светлост. Да бисмо их открили, обично трагамо за бинарним системима у којима се једна блистава звезда креће око другог, неоткривеног објекта”, објаснила је Јулија Боденштајнер, постдокторандкиња у Европској јужној звездарници у Минхену.
„Да је дошло до супернове, снага експлозије би новоформирану црну рупу одбацила у насумичном правцу и она би формирала елиптичну, а не кружну орбиту”.
Обично се урушавање масивних звезда у црне рупе повезује са снажном експлозијом супернове, но у овом случају је звезда, можда и масе 20 пута веће од Сунца, на свом издисају отпустила у свемир део својег материјала и потом се урушила у саму себе без експлозије. Научници то закључују и по њеној скоро савршеној кружној орбити.
„Да је дошло до супернове, снага експлозије би новоформирану црну рупу одбацила у насумичном правцу и она би формирала елиптичну, а не кружну орбиту”, сматра Сенар. И такође додаје да је у системима тзв. успаваних црних рупа звезда дружбеница довољно далеко да се материјал не акумулира око црне рупе и потом загреје и емитује рендгенске зраке. „Уместо тога, црна рупа је сместа прогута.”
Јулија Боденштајнер истиче да су црне рупе „немилосрдно прождрљиве”, додавши: „Треба им само нешто довољно близу да то прождеру”.
(Индекс)
