У јавности се често полемише о различитим аспектима науке – да ли научни радови служе „само за библиотеку” или је научна достигнућа могуће вредновати уколико имају практичан значај.
Проф. др Тибор Сабо*
У том смислу ћемо указати на неоспорну везу између науке и привреде, како би било сасвим јасно да без развоја основних наука нема ни технолошког развоја, нити патената, нити иновација, па ни привредног раста. Наравно, наука има и едукативан карактер.
У периоду од 1976. до 1996. године удео високих и средњих технологија, утемељених на знању, скоро је удвостручен (1976. године обухватао је 28 одсто, а 1996. године готово 55 одсто укупне светске робне размене). Последњих тридесетак година тај тренд се наставља, чак се и убрзава.
Средином седамдесетих година прошлог века Србија је много улагала у науку. Тада су веома добро биле повезане основне науке и привреда. У прилог томе можемо навести изузетан патент Института за општу и физичку хемију којим је тадашња Југославија 1991. имала удео од 49 одсто у европској, а 28 одсто у светској производњи зеолита. Предузеће које је производило зеолит било је највећи нето извозник у тадашњој Југославији, а Југославија највећи појединачни произвођач зеолита на свету. Јавности је такође мало познат податак, из тог времена, да су авиони компаније Боинг користили патент Института за хемију, технологију и металургију из Београда.
Спроведене су мере којима је, на основу
светски признатих и јавно објављених
критеријума, награђено 20 одсто најбољих
научника у Србији, према објављеним
радовима у последњих пет година. Тиме
су научницима послате две поруке: да се
вреднује њихов рад и да ће разлика
у њиховим резултатима имати
финансијски ефекат.
Шта је потребно урадити да бисмо достигли развијене државе?
Поређењем појединих података који се односе на економски положај Србије у Европи и свету и података који се тичу стања у науци, уочава се јасна корелација између броја објављених радова, издвајања за науку и бруто друштвеног производа. У периоду од 2000. до 2003. године научници из Србије су објављивали око 1.300 радова у међународно признатим часописима годишње.
Због таквог резултата, Србија се налазила међу најлошијим земљама у Европи и свету, а Универзитет у Београду није био ни међу првих 1.500 у свету. Међутим, кључне мере које су спроведене у Сектору за основна истраживања Министарства науке, у периоду 2003-2005. године, допринеле су да се наредних година значајно промени затечено стање. Прво је објављена ранг-листа научних пројеката 2003. године, када је најважнији критеријум био квалитет и радова у међународним часописима признатим у свету (часописи на SCI листи којих има око 10.000).
Затим је 2004, на основу анализа, утврђена неуједначена продуктивност научника у Србији, при чему су у претходном периоду сви имали исту плату у оквиру истог научног звања. Спроведене су мере којима је, на основу светски признатих и јавно објављених критеријума, награђено 20 одсто најбољих научника у Србији, према објављеним радовима у последњих пет година. Тиме су научницима послате две поруке: да се вреднује њихов рад и да ће разлика у њиховим резултатима имати финансијски ефекат.
Успех су забележили и наши најбољи
универзитети. У последње две године Србија
има бољи резултат од чак 13 држава чланица
ЕУ, на основу пласмана наших универзитета
на Шангајској листи, чиме је рангирана на
32. место, односно на 41. место на свету.
Вероватно најзначајнији корак је учињен 2005. године увођењем осам различитих категорија за финансирање, у зависности од постигнутих резултата. Научници су почели да објављују квалитетније радове, добијали вишу категорију, а самим тим и више финансијских средстава. Овај успех је препознат и у свету када је угледни часопис ScienceWatch више пута писао о томе да је Србија постала „научна звезда у успону”.
Успех су забележили и наши најбољи универзитети. У последње две године Србија има бољи резултат од чак 13 држава чланица ЕУ, на основу пласмана наших универзитета на Шангајској листи, чиме је рангирана на 32. место, односно на 41. место на свету.
Мало је позната чињеница да су изузетан допринос овом резултату дале друштвене и хуманистичке науке. У периоду од 2000. до 2003. године ситуација је у овим областима била изузетно лоша, јер је око 3.000 наших научника успевало да објави свега 30 радова годишње у међународно признатим часописима. Већ поменутим реформама и уз помоћ целе научне заједнице, у наредном периоду су остварени веома добри резултати.
Примера ради, у овој области су у 2014. години објављена 383 рада, а у 2017. чак 548 радова у часописима међународног карактера. Посебно је значајан податак да је у протеклој деценији допринос резултата из ових области за Шангајску листу био занемарљив, док је ове године донео више бодова при рангирању Београдског универзитета него Институт за физику, који је као што знамо један од наших најбољих института.
Успех наших научника, препознат на светској сцени, буди наду да ће и у Сектору технолошког развоја и иновација бити остварени видљиви резултати на пољу привреде, као што је то било у ранијем периоду. Очекује се да ће остварењу тог циља допринети и Министарство просвете, науке и технолошког развој, представљањем радне верзије Закона о Фонду за науку који ће у септембру ове године бити на јавној расправи, а затим ће бити упућен Скупштини Србије на усвајање. Доношењем овог закона и формирањем Фонда за науку биће обезбеђена додатна средства за истраживања.
Такође, значајно је и укључење 802 млада истраживача на научноистраживачке пројекте, у последња три месеца, од планираних 1.000 истраживача, што је била заједничка акција Министарства и Владе Србије.
Надамо се да ће нас досадашњи резултати и најновије мере Министарства покренути напред и тиме допринети да се наша земља брже креће ка развијеном друштву, и да ће повећано улагање у науку омогућити већи привредни развој на корист свих грађана Србије.
(Извор Данас)
*Помоћник министра у МПНТР
