ARGUSOV POGLED

USPON RUSIJE I KINE

Susret dvojice lidera (Novi Standard)

Lideri Zapada su doslovno slepi na ogromne promene odnosa moći u svetu. Uskoro će realna stvarnost Novog sveta svima biti jasna.

 Martin Sief

 Zašto svi zapadni lideri, stručnjaci i akademici i dalje nastavljaju da preziru izvanredan napredak u ekonomskoj i strateškoj saradnji koja se ostvaruje između Rusije i Kine, a i između tih zemalja i njihovih suseda? U proteklih šest godina, predsednici Rusije i Kine – Vladimir Putin i Si Đinping – su se susreli ne manje od 30 puta na brojnim konferencijama.

Presednik Si je od petog do sedmog juna bio u državnoj poseti Rusiji tokom koje su on i predsednik Putin imali bilateralne razgovore, što je rezultiralo potpisivanjem sporazuma između dva lidera o jačanju globalne strateške stabilnosti u modernoj eri. Zatim su, od osmog do desetog juna, oba lidera prisustvovala Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF).

Zapanjujući razvo

U vezi ovih sastanaka nije bilo ničeg pretećeg ili tajnog. Naprotiv, dobili su veliki prostor u ruskim i kineskim medijima. Na ovim sastancima je pozdravljen veliki napredak u saradnji između dve zemlje koje spadaju u red najvećih i najmoćnijih na svetu. Očekuje se da će obim trgovinske razmene između Rusije i Kine nastaviti da se ubrzava i dostiže nove visine, udvostručujući sadašnji rekordni nivo od 108 milijardi dolara, navode iz ruskog ministarstva ekonomije.

Trgovina između Rusije i Kine samo u poljoprivrednim proizvodima i prerađenoj hrani porasla je za skoro 30 procenata u 2018. godini, na preko pet milijardi dolara. Ukupna bilateralna trgovinska razmena je sada na nivou od 108 miliona dolara, što je porast od 25 procenata za samo godinu dana, a izgleda da će se taj rast dodatno ubrzati.

Značaj ovih kretanja za globalnu ravnotežu moći i obrasce investicija i trgovine krajnje je očigledan. Rusija ubrzano postaje prehrambena supersila i na putu je da dostigne nivo na kojem nije bila još od pre Prvog svetskog rata. Rusija već sada uspeva da po mnogo povoljnijoj i profitabilnijoj ceni prodaje pšenicu Indoneziji od Australije, prvog suseda Džakarte.

Voz sa kineskom robom za Moskvu u Šangaju (Foto: Xinhua/Fang Zhe)

Ekonomske sankcije koje su Sjedinjene Države, zemlje Evropske unije (EU) i Kanada uvele Rusiji nakon pripajanja Krima i odvajanja dve pokrajine – Donjeck i Lugansk – od Ukrajine dovele su do spektakularnih posledica. Njihov cilj je bio da bace Rusiju na kolena i da je pritisnu da prihvati tekuću neokolonizaciju Evroazije od strane Vašingtona, Volstrita, Londona i Brisela.

Rusija je imala ili da prihvati diktat Kijeva nakon državnog udara (i još mnogo toga), ili da se suoči sa povratkom u užasno izgladnjivanje nalik na ono iz devedesetih godina. (To mračno doba se još uvek pogrešno slavi širom Zapada kao navodno „kratko zlatno doba slobode”, a ne kao užasna „velika depresija” na steroidima koja je, kao što sam više puta svojim očima video tih godina, to zaista i bila).

Međutim, sankcije su imale suprotan efekat. One su pokazale superiornost merkantilističke industrijske i investicione realnosti nad slobodnom trgovinom i snovima o jednom svetu koji sanjaju neokonzervativci, neoliberali i ostali, što sam pokušao da izložim u svojoj knjizi iz 2012. godine pod nazivom „To bi i dalje trebalo da budemo mi”.

Nakon sankcija, domaća prehrambena industrija u Rusiji i mnoge druge domaće industrije su proširile svoje poslovanje kako bi odgovorile na veliku potražnju izazvanu prestankom neograničenog uvoza prerađene hrane i drugih potrošačkih proizvoda. Ruska poljoprivredna proizvodnja doživela je ekspanziju. Sjedinjene Države i EU su svojim nesmotrenim potezima nenadano stvorile ogromno i zaštićeno domaće tržište širom Rusije i njenih evroazijskih suseda. Sada su već iskusne kompanije i industrije koje je stvorilo to tržište spremne da prošire svoje poslovanje širom Bliskog istoka i Azije.

Rasistička bajka

Ovaj zapanjujući razvoj objašnjava zašto Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu iz godine u godinu nastavlja ubrzano da raste, i po obimu, i po vrednosti. To takođe objašnjava zašto mediji i lideri sa Zapada ostaju tako neshvatljivo slepi na rastući prosperitet i uspeh Rusije.

Oni više vole da se drže rasističke bajke dostojne prezira koja nalaže da je ruski narod nesposoban da ostvari poslovni, industrijski i poljoprivredni uspeh na najvišem nivou. Oni nikada ne posećuju Rusiju kako bi uvideli realnost svojim očima. Pre biraju da žive u besmislenom svetu svojih jezivih maštarija. (A ko je bolji u stvaranju izmaštanih svetova od Britanaca i Amerikanaca, od Petra Pana do Harija Potera?) Takođe, zapadni lideri su slepi na spora ali stabilna i sistematična dostignuća Rusije i Kine pod predsednicima Putinom i Sijem jer su ti lideri doslovno nevidljivi za njihove zapadne kolege.

Vladimir Putin i Si Đinping (Foto: Mikhail Metzel/TASS/Reuters)

 Zapadni demokratski lideri, sa delimičnim izuzetkom američkog predsednika Donalda Trampa, jesu ekonomski nepismenjaci koji slepo veruju u slobodnu trgovinu, otvorene granice i haotični rast. Ne mogu da prepoznaju vrednost temeljnog, pažljivog i stabilnog planiranja sa dugoročnim investicionim strategijama. Od Abrahama Linkolna do Lindona Džonsona, američki lideri su razmišljali, planirali i postupali na ovaj način. Ali nikada više nakon toga.

Uspeh Sija i Putina je suviše spor da bi ga danas razumeli Volstrit i londonski Siti, koji se vode filozofijom instant zadovoljstva, kao i njihove političke pudlice kod kojih važi parola: „stekni brz profit, sve drugo je nevažno”. Spor ali siguran dalekosežni razvoj industrijske i komunikacione infrastrukture je za njih prosto nevidljiv.

Zbog toga su danas zapadni lideri doslovno slepi na ogromne promene odnosa moći u svetu koje polako ali sigurno dobijaju na značaju od početka ovog veka. Ali slepilo ne može sprečiti uspon i pad neke zemlje. Uskoro će istinske realnosti Novog sveta postati jasne svima.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojanovic

Ostavite komentar