Ради се о вредној процени и највећој досад спроведеној студији, која се темељи на програмима цепљења против вируса хепатитиса B, хемофилуса типа B (бактерије која узрокује менингитис деце), хуманог папиломавируса, јапанског енцефалитиса, оспица, ротавируса, рубеоле, жуте грознице, менингокока и пнеумокока.
Вакцине се сматрају једним од највећих постигнућа у медицини. Научне пројекције показују да је од почетка столећа спасено 37 милиона дечјих живота у земљама нижих и средњих прихода захваљујући цепљењу против 10 честих болести, пише портал ScienceAlert. Шавише, до 2030. тај би се број могао удвостручити, истичу научници у студији објављеној у часопису Lancet.
Без приступа одређеним цепивима која, примерице, штите од оспица, ротавируса, HPV-а или хепатитиса, изгледи да ће ђеца рођена 2019. у тим земљама умрети пре петог рођендана били би, чак, 45 посто већи.
Мања смртност
Разлика у здравственом смислу између цепљених и нецепљених особа видљива је и у одраслој доби. Наиме, нове пројекције показују да ће смртност деце која су рођена у тим државама 2019. и вакцинисана су против наведених болести, у старијој и одраслој доби бити 72 одсто нижа. „Наша студија истиче у коликој је мери велика корист за јавно здравство спроведу ли се програми цепљења у земљама нижих и средњих прихода”, рекао је епидемиолог Нил Фергусон са Kраљевског колеџа у Лондону.
Израчунавање спасених живота цепљењем незахвалан је и несавршен посао, но то не значи да није вредан покушаја, кажу научници. И овај модел има своја ограничења пошто многе земље немају целовите и конзистентне податке о броју обољелих и умрлих.
Но ради се о вредној процени и највећој досад спроведеној студији, која се темељи на програмима цепљења против вируса хепатитиса B, хемофилуса типа B (бактерије која узрокује менингитис деце), хуманог папиломавируса, јапанског енцефалитиса, оспица, ротавируса, рубеоле, жуте грознице, менингокока и пнеумокока.
И девојке, такође
Шеснаест независних истраживачких група применило је различите моделе за сваки од тих патогена и резултати показују да ће у животном веку особа рођених између 2000. и 2030 године вакцинисањем против њих бити спречено 120 милиона смрти. Од тога 96 милиона отпада само на цепива против оспица и хепатитиса.
Заправо, нови модел показује да би се с повећањем вакцинисања девојака против HPV-а спасило више њихових живота по цепљеној особи него у било којој другој активности имунизације.
Резултати се увелике слажу с претходним проценама по којима су цепива спасила животе готово 20 милиона деце у 73 најсиромашније земље света од 2001. године, док је сама вакцина против оспица заслужна за 20 милиона избегнутих смрти на глобалном нивоу. „Процењујући колико би већа била смртност без програма цепљења, студија истиче и у коликој је мери кључно задржати висок ниво вакцинисања”, рекла је једна од ауторки Kејти Гејторп.
Задржавање statusa quo статуса је део слике.
Приоритет је ширење доступности цепива, посебно кад су посреди она новија. По мишљењу лекара, рак гелића материце елиминисао би се до краја столећа кад би се против HPV-а вакцинисао довољан број младих. Заправо, нови модел показује да би се с повећањем вакцинисања девојака против HPV-а спасило више њихових живота по цепљеној особи него у било којој другој активности имунизације.
Програми вакцинације против неких облика пнеумоније су се, такође, показали врло делотворним и требало би се проширити у сиромашним земљама. Та цепива, збирно позната као PCV (конјугирана пнеумококна цепива), имају највећи учинак на спасавање живота деце млађе од пет година. И они недвосмислено делују и потребно је само побринути се да сви имају приступ, закључили су научници у Lancet-у.
(Извор Индекс)
