„Ako vanzemaljski život postoji, možda nas je do sada pronašao i otkrio da su ljudi opasni, nasilni i da neprestano učestvuju u beskrajnim krvavim sukobima i ratovima, te da neprestano razvijaju još snažnije oružje za masovno uništenje”, kaže dr Gordon Galup.
Jedan američki naučnik izneo je zanimljivo razmišljanje zašto ljudska civilizacija dosad nije otkrila inteligentan život u svemiru. Sve je objasnio u radu objavljenom u naučnom časopisu.Kad je reč o vanzemaljcima i naučnoj fantastici, obično to filmovi i serije prikazuju kao neku vrstu invazije na Zemlju. No, prema jednom američkom istraživaču, vanzemaljci se možda zpreviše boje opasnih i nasilnih ljudi da bi opšte i poželeli doći na Zemlju.Dr Gordon Galup, biopsiholog s američkog Univerziteta Olbani, tvrdi da su „ljudi opasni, nasilni i neprestano učestvuju u beskrajnim krvavim sukobima i ratovima”. Iz tog razloga vanzemaljci s tehnološkom sposobnošću da posete Zemlju, ako i postoje, verovatno su skloniji držanju distance zbog straha od smrti i genocida, smatra on, asvoj argument izneo u naučnom radu objavljenom u časopisu otvorenog pristupa Journal of Astrobiology.
„Ako vanzemaljski život postoji, možda nas je do sada pronašao i otkrio da su ljudi opasni, nasilni i da neprestano učestvuju u beskrajnim krvavim sukobima i ratovima, te da neprestano razvijaju još snažnije oružje za masovno uništenje”, kaže dr Gordon Galup. „Takođe bi bilo očito da kao nusprodukt sve većeg zagađenja, uništavanja staništa, zajedno s beskrajnim ratovima, pljačkom, smrću, uništenjem i željom za osvajanjem, ljudi predstavljaju neuporedivu i neviđenu opasnost ne samo za druge oblike života na Zemlji, nego i za život na drugim planetama.”
Rad dr Gordona Galupa oslanja se na Fermijev paradoks, koji predstavlja očitu kontradikciju između nedostatka dokaza za postojanje vanzemaljskih civilizacija i raznih visokih procena verovatnoće njihovog postojanja. Drugim rečima, ako postoji vanzemaljski život,zašto nismo pronašli nikakve dokaze za to?
Kao primer, on navodi „potpuno uništenje visoko naprednih civilizacija Acteka i Inka” i naknadni genocid nad domorodačkim stanovništvom, njihovim uništenim hramovima i zgradama i krađom njihovog bogatstva i prirodnih resursima. „Ako ljudi na Zemlji postanu svesni naprednih civilizacija i poželjnih resursa na drugim svetovima, da li bi ove domorodačke vanzemaljske populacije na kraju mogle doživeti istu sudbinu kao što je zadesila urođenike Meksika i Perua?” – otvoreno pita dr Gordon Galup. „Ukoliko negde drugde postoji inteligentan život, mogli bi ljude smatrati izuzetno opasnima. Možda nema dokaza ili uverljivih dokaza za vanzemaljsku inteligenciju, jer mi predstavljamo prevelik rizik, a oni ne žele biti otkriveni”, smatra dotični naučnik.
Tokom svog života slavni britanski astrofizičar Stiven Hoking izrazio je zabrinutost zbog opasnosti koje predstavljaju inteligentni i neprijateljski raspoloženi vanzemaljci, podseća dr Galup. Ti bi vanzemaljci mogli doći da osvoje, porobe, unište i kolonizuju ljude da bi iskoristili resurse naše planete nakon što su iscrpeli svoje.Prema profesoru Hokingu, ishod bi mogao biti analogan onome kada je Kolumbo došao u Ameriku, što nije dobro ispalo za Indijance, ističe dr Galup. No, istina bi mogla biti potpuno suprotna, jer takođe je moguće da vanzemaljci žive u strahu da će biti pronađeni. Uopštno govoreći, ljudi su jedinstveni jer su „razvili tehnološku sposobnost da uzrokuju vlastito izumiranje, naglašava dr Galup. „Čini se da su ljudi na rubu prelomne tačke kada je reč o našoj zavisnosti od fosilnih goriva i posledicama na klimatske promene. Ta putanja ukazuje da smo prvi put u povesti Zemlje krenuli ka masovnom izumiranju koje se događa kao rezultat delovanja jedne vrste, odnosno ljudske vrste.”
Rad Gordona Galupa oslanja se na Fermijev paradoks, koji predstavlja očitu kontradikciju između nedostatka dokaza za postojanje vanzemaljskih civilizacija i raznih visokih procena verovatnoće njihovog postojanja. Drugim rečima, ako postoji vanzemaljski život, zašto nismo pronašli nikakve dokaze za to?Prema procenama Erika Zakrisona, astrofizičara na Univerzitetu Upsala u Švedskoj, postoji 70 trilijardi planeta u svemiru, jedna posve nezamisliva brojka s dvadeset nula iza broja sedam. Samo u našoj galaksiji čak šest milijardi planeta sličnih Zemlji, prema studiji astronoma Univerziteta Britanska Kolumbija iz 2020. godine. A prema podacima NASA, oko 4.933 egzoplanete, planeta izvan našeg Sunčevog sistema, potvrđeno je u 3.704 sistema. Većina tih egzoplaneta su gasovite, poput Jupitera ili Neptuna.
Što se tiče postojanja inteligentnog života osim na Zemlji, dr Gordon Galup smatra da istorija biologije na Zemlji jasno daje do znanja da je inteligentni, tehnološki sofisticiran život pre izuzetak nego pravilo. „Uprkos milijardama različitih oblika života, evidencija inteligentnog života sa složenim sposobnostima izrade alata i kognitivnom sposobnošću za postizanje samosvesti ukazuje na to da se pojavio samo jednom, što čini izglede za pronalaženje tehnološki sofisticiranog inteligentnog života negde drugde eksponencijalno dalekima”, zaključuje dr Gordon Galup.
(Izvor Indeks)
