„Ако ванземаљски живот постоји, можда нас је до сада пронашао и открио да су људи опасни, насилни и да непрестано учествују у бескрајним крвавим сукобима и ратовима, те да непрестано развијају још снажније оружје за масовно уништење”, каже др Гордон Галуп.
Један амерички научник изнео је занимљиво размишљање зашто људска цивилизација досад није открила интелигентан живот у свемиру. Све је објаснио у раду објављеном у научном часопису. Kад је реч о ванземаљцима и научној фантастици, обично то филмови и серије приказују као неку врсту инвазије на Земљу. Но, према једном америчком истраживачу, ванземаљци се можда зпревише боје опасних и насилних људи да би опште и пожелели доћи на Земљу. Др Гордон Галуп, биопсихолог с америчког Универзитета Олбани, тврди да су „људи опасни, насилни и непрестано учествују у бескрајним крвавим сукобима и ратовима”. Из тог разлога ванземаљци с технолошком способношћу да посете Земљу, ако и постоје, вероватно су склонији држању дистанце због страха од смрти и геноцида, сматра он, а свој аргумент изнео у научном раду објављеном у часопису отвореног приступа Journal of Astrobiology.
„Ако ванземаљски живот постоји, можда нас је до сада пронашао и открио да су људи опасни, насилни и да непрестано учествују у бескрајним крвавим сукобима и ратовима, те да непрестано развијају још снажније оружје за масовно уништење”, каже др Гордон Галуп. „Такође би било очито да као нуспродукт све већег загађења, уништавања станишта, заједно с бескрајним ратовима, пљачком, смрћу, уништењем и жељом за освајањем, људи представљају неупоредиву и невиђену опасност не само за друге облике живота на Земљи, него и за живот на другим планетама.”
Рад др Гордона Галупа ослања се на Фермијев парадокс, који представља очиту контрадикцију између недостатка доказа за постојање ванземаљских цивилизација и разних високих процена вероватноће њиховог постојања. Другим речима, ако постоји ванземаљски живот, зашто нисмо пронашли никакве доказе за то?
Kао пример, он наводи „потпуно уништење високо напредних цивилизација Ацтека и Инка” и накнадни геноцид над домородачким становништвом, њиховим уништеним храмовима и зградама и крађом њиховог богатства и природних ресурсима. „Ако људи на Земљи постану свесни напредних цивилизација и пожељних ресурса на другим световима, да ли би ове домородачке ванземаљске популације на крају могле доживети исту судбину као што је задесила урођенике Мексика и Перуа?” – отворено пита др Гордон Галуп. „Уколико негде другде постоји интелигентан живот, могли би људе сматрати изузетно опаснима. Можда нема доказа или уверљивих доказа за ванземаљску интелигенцију, јер ми представљамо превелик ризик, а они не желе бити откривени”, сматра дотични научник.
Током свог живота славни британски астрофизичар Стивен Хокинг изразио је забринутост због опасности које представљају интелигентни и непријатељски расположени ванземаљци, подсећа др Галуп. Ти би ванземаљци могли доћи да освоје, поробе, униште и колонизују људе да би искористили ресурсе наше планете након што су исцрпели своје. Према професору Хокингу, исход би могао бити аналоган ономе када је Kолумбо дошао у Америку, што није добро испало за Индијанце, истиче др Галуп. Но, истина би могла бити потпуно супротна, јер такође је могуће да ванземаљци живе у страху да ће бити пронађени. Уопштно говорећи, људи су јединствени јер су „развили технолошку способност да узрокују властито изумирање, наглашава др Галуп. „Чини се да су људи на рубу преломне тачке када је реч о нашој зависности од фосилних горива и последицама на климатске промене. Та путања указује да смо први пут у повести Земље кренули ка масовном изумирању које се догађа као резултат деловања једне врсте, односно људске врсте.”
Рад Гордона Галупа ослања се на Фермијев парадокс, који представља очиту контрадикцију између недостатка доказа за постојање ванземаљских цивилизација и разних високих процена вероватноће њиховог постојања. Другим речима, ако постоји ванземаљски живот, зашто нисмо пронашли никакве доказе за то? Према проценама Ерика Закрисона, астрофизичара на Универзитету Упсала у Шведској, постоји 70 трилијарди планета у свемиру, једна посве незамислива бројка с двадесет нула иза броја седам. Само у нашој галаксији чак шест милијарди планета сличних Земљи, према студији астронома Универзитета Британска Колумбија из 2020. године. А према подацима НАСА, око 4.933 егзопланете, планета изван нашег Сунчевог система, потврђено је у 3.704 система. Већина тих егзопланета су гасовите, попут Јупитера или Нептуна.
Што се тиче постојања интелигентног живота осим на Земљи, др Гордон Галуп сматра да историја биологије на Земљи јасно даје до знања да је интелигентни, технолошки софистициран живот пре изузетак него правило. „Упркос милијардама различитих облика живота, евиденција интелигентног живота са сложеним способностима израде алата и когнитивном способношћу за постизање самосвести указује на то да се појавио само једном, што чини изгледе за проналажење технолошки софистицираног интелигентног живота негде другде експоненцијално далекима”, закључује др Гордон Галуп.
(Извор Индекс)
