Svaki čovek je bar jednom doživeo déjà vu. Za jedne je to natprirodna pojava, drugi ga tumače neurološki.
Preselili ste se u novi grad i u jednom trenutku sve vam izgleda blisko? Tek ste upoznali neku osobu, a imate utisak da ste je već negde sreli? Fenomen se zove déjà vu, ime mu je 1876. dao francuski filozof i istraživač Emil Buarak.U antička vremena grčki filozof Platon je smatrao da je taj osećaj znak iz pređašnjih života. Sigmund Frojd ga je označio kao sećanje na neku nesvesnu fantaziju, povezanu sa željom da se trenutno stanje popravi. Psihijatar Karl Jung je verovao da je povezan s kolektivnim nesvesnim, a u holivudski filmovima je predstavljen kao „greška u matriksu”.
Razlika u brzini
Džejms J. Đordano, profesor neurologije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, kaže da to nema nikakve veze s natprirodnim pojavama i da je sasvim normalan. „Déjà vu je subjektivni osećaj neke osobe da su se određeni događaji aktivnosti, misli i osećanja već jednom desili, mada to nije istina”. Otprilike 90 odsto ljudi već ga je iskusilo. Što je čovek stariji, to se ređe javlja.
Ključ za razumevanje fenomena je deo mozga koji se zove talamus. Informacije koje se dobijaju sluhom, dodirom, ukusom i drugim čulima moraju da prođu kroz taj deo mozga da bi stigli do moždane kore na tumačenje.
Dotični neurolog kaže da naš mozak radi kao vremeplov i prostorna mašina. „Sve u sadašnjoj okolini se stavlja u odnos sa sličnim ili nesličnim doživljajima iz prošlosti. Tako je mozak u stanju da planira budućnost. Ali se dešava da se signali pobrkaju.” Zato smatra da je ključ za razumevanje fenomena deo mozga koji se zove talamus. Informacije koje se dobijaju sluhom, dodirom, ukusom i drugim čulima moraju da prođu kroz taj deo mozga da bi stigli do moždane kore na tumačenje.
„Ako različite interakcije imaju donekle različite brzine, tada doživljaj u sadašnjosti može da se oseti kao prošlost. Naš mozak bukvalno zameni sadašnjost i prošlost”, objašnjava Đordano.
Zagonetka za nauku
Roderik Spirs, vanredni profesor za proučavanje migrene na američkom Univerzitetu Braun, misli da još nema uverljivog objašnjenja: „Déjà vu je teško posmatrati jer nastupa spontano. Ne znamo kako da izazovemo takve epizode u laboratorijskim uslovima”.
Jedna od naučnih pretpostavki tvrdi da se iste informacije memorišu u mozgu na dva različita načina. Recimo, miriše jelo iz kuhinje, stiže poruka na mobilni, mačka prede na krilu, osećate sunčeve zrake na koži. Sve te utiske mozak povezuje i čuva kao jedinstveni doživljaj. Ako se prilikom prerade informacija desi minimalno kašnjenje, mozak interpretira to kao dva događaja koji slede jedan za drugim i daje čoveku osećaj da se to već desilo u prošlosti.
Fizičar Mičio Kaku je uveren da je to smetnja u sećanju koja nastupa kada dođemo u okolinu koja ima neku sličnost s već viđenim kontekstima. „Ako ste pod stresom ili zabrinuti, mozak je umoran. Mustra naše moždana aktivnosti onda može da se malo pomeri. Tada déjà vunije neobično”, podseća Đordano.Spirs dodaje da ljudi s višim nivoom obrazovanja češće doživljavaju ovaj fenomen.
Nije psihička smetnja
Đordano nagkašava da to uopšte nije znak za psihičku smetnju. Zdrav čovek doživljava često taj fenomen od 15. do 25. godine. Ako se i u kasnijem starosnom dobu pojavljuje često, na primer više puta mesečno, trebalo bi se konsultovati s lekarom – naročito ukiliko se fenomen javlja sa gubitkom svesti ili sa stanjem svesti sličnom snu.
Spirs ističe da pojava uobičajeno traje sekundu-dve i trebalo bi obratiti pažnju na to da li čovek ima teškoće da razlikuje šta je realno, a šta nije. Osim toga, ako s tim nastupe neki drugi oblici ponašanja koje ne može da se kontroliše – ispadanje predmeta iz ruku, povišena frekvencija pulsa i snažan osećaj straha – to su znaci da bi trebalo otići lekaru. Jer to bi mogli biti simptomi napada epilepsije.
„Najveći broj napada počinje u slepoočnim režnjevima, kada su oni preopterećeni, a pogođena osoba samo polusvesna, dakle nije potpuno izgubila svest. To može biti propraćeno osećanjem kao što je déjà vu”, tunači Spirs. Inače, naučnici su generalno saglasni u oceni kakav je to osećaj. Razlikuju se prrtpostavke u vezi s tim šta ga izaziva. Ali to je još nepoznato.
(Ilustracija Casimiro PT/Shutterstock)
(B92)
