ПЕТА ДИМЕНЗИЈА

ВЕЋ ВИЂЕНО НЕПОЗНАТО

184 pregleda
Илустрација

Сваки човек је бар једном доживео déjà vu. За једне је то натприродна појава, други га тумаче неуролошки.

Преселили сте се у нови град и у једном тренутку све вам изгледа блиско? Тек сте упознали неку особу, а имате утисак да сте је већ негде срели? Феномен се зове déjà vu, име му је 1876. дао француски филозоф и истраживач Емил Буарак. У античка времена грчки филозоф Платон је сматрао да је тај осећај знак из пређашњих живота. Сигмунд Фројд га је означио као сећање на неку несвесну фантазију, повезану са жељом да се тренутно стање поправи. Психијатар Kарл Јунг је веровао да је повезан с колективним несвесним, а у холивудски филмовима је представљен као „грешка у матриксу”.

Разлика у брзини

Џејмс Ј. Ђордано, професор неурологије на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону, каже да то нема никакве везе с натприродним појавама и да је сасвим нормалан. „Déjà vu је субјективни осећај неке особе да су се одређени догађаји активности, мисли и осећања већ једном десили, мада то није истина”. Отприлике 90 одсто људи већ га је искусило. Што је човек старији, то се ређе јавља.

Кључ за разумевање феномена је део мозга који се зове таламус. Информације које се добијају слухом, додиром, укусом и другим чулима морају да прођу кроз тај део мозга да би стигли до мождане коре на тумачење.

Дотични неуролог каже да наш мозак ради као времеплов и просторна машина. „Све у садашњој околини се ставља у однос са сличним или несличним доживљајима из прошлости. Тако је мозак у стању да планира будућност. Али се дешава да се сигнали побркају.” Зато сматра да је кључ за разумевање феномена део мозга који се зове таламус. Информације које се добијају слухом, додиром, укусом и другим чулима морају да прођу кроз тај део мозга да би стигли до мождане коре на тумачење.

„Ако различите интеракције имају донекле различите брзине, тада доживљај у садашњости може да се осети као прошлост. Наш мозак буквално замени садашњост и прошлост”, објашњава Ђордано.

Загонетка за науку

Родерик Спирс, ванредни професор за проучавање мигрене на америчком Универзитету Браун, мисли да још нема уверљивог објашњења:Déjà vu је тешко посматрати јер наступа спонтано. Не знамо како да изазовемо такве епизоде у лабораторијским условима.

Једна од научних претпоставки тврди да се исте информације меморишу у мозгу на два различита начина. Рецимо, мирише јело из кухиње, стиже порука на мобилни, мачка преде на крилу, осећате сунчеве зраке на кожи. Све те утиске мозак повезује и чува као јединствени доживљај. Ако се приликом прераде информација деси минимално кашњење, мозак интерпретира то као два догађаја који следе један за другим и даје човеку осећај да се то већ десило у прошлости.

Физичар Мичио Kаку је уверен да је то сметња у сећању која наступа када дођемо у околину која има неку сличност с већ виђеним контекстима. Ако сте под стресом или забринути, мозак је уморан. Мустра наше мождана активности онда може да се мало помери. Тада déjà vu није необично, подсећа Ђордано. Спирс додаје да људи с вишим нивоом образовања чешће доживљавају овај феномен.

Није психичка сметња

Ђордано нагкашава да то уопште није знак за психичку сметњу. Здрав човек доживљава често тај феномен од 15. до 25. године. Ако се и у каснијем старосном добу појављује често, на пример више пута месечно, требало би се консултовати с лекаром – нарочито укилико се феномен јавља са губитком свести или са стањем свести сличном сну.

Спирс истиче да појава уобичајено траје секунду-две и требало би обратити пажњу на то да ли човек има тешкоће да разликује шта је реално, а шта није. Осим тога, ако с тим наступе неки други облици понашања које не може да се контролише – испадање предмета из руку, повишена фреквенција пулса и снажан осећај страха – то су знаци да би требало отићи лекару. Јер то би могли бити симптоми напада епилепсије.

„Највећи број напада почиње у слепоочним режњевима, када су они преоптерећени, а погођена особа само полусвесна, дакле није потпуно изгубила свест. То може бити пропраћено осећањем као што је déjà vu, туначи Спирс. Иначе, научници су генерално сагласни у оцени какав је то осећај. Разликују се прртпоставке у вези с тим шта га изазива. Али то је још непознато.

(Илустрација Casimiro PT/Shutterstock)

(Б92)

О аутору

administrator

Оставите коментар