ТАКНУТО ЋАКНУТО

ВЕЧНИ ЖИВОТ У „ЦРНОЈ РУПИ”

1.500 pregleda
„Црна рупа” (Википедија)

То значи да, уколико би човек то преживео, његова прошлост би била избрисана, а он би наставио да живи у бесконачном броју будућности.

„Црна рупа” би могла да избрише прошлост и омогући вечни живот? Према тврдњама већине астрофизичара, када човек једном уђе у црну рупу – то је то. Гравитација ће га увући у сингуларност –  једнодимензионални бескрајно мали простор који садржи огромну масу, при брзини светлости. И то је крај.

Међутим, нова студија Универзитета Беркли бави се претпоставком да људи, не само што би могли да преживе упадање у црну рупу, него би црна рупа избрисала њихову прошлост отварајући им пут ка „бесконачној будућности”.  Физичар Петер Хинц тврди да би човек, који се нађе у релативно безопасној „црној рупи”, можда могао да се ослободи природних закона физике – и да преживи.

Kако се универзум шири, „црне рупе”
вуче унутрашњи притисак који се супротставља
гравитацији. Истовремено постојање ова
два ефекта могло би да створи зоне иза
хоризонта догађаја, где би се објекти
налазили „одвојени од своје прошлости
и без одређене будућности”.

Према законима физике, маса звезде, настале услед гравитационог колапса, сабијена је у бескрајно мали простор – сингуларност.  Да би успели да објасне несклад између правила универзума и непостојања законитости црних рупа, физичари су измислили теоријски термин – космичка цензура.

Петер Хинц (Википедија)

Теорија претпоставља да постоји баријера унутар „црних рупа” иза које правила универзума престају да важе. Она представља границу преко које светло и радијација не могу да пређу. Хинц и његов тим су, применом теорије космичке цензуре на црне рупе, закључили да сингуларност и баријере могу да коегзистирају.

Kако се универзум шири, „црне рупе” вуче унутрашњи притисак који се супротствља гравитацији. Истовремено постојање ова два ефекта могло би да створи зоне иза хоризонта догађаја, где би се објекти налазили „одвојени од своје прошлости и без одређене будућности”.

То значи да, уколико би човек то преживео, његова прошлост би била избрисана, а он би наставио да живи у бесконачном броју будућности.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар