Тоалетни папир неочекиван је „и потенцијално велики” извор хемикалија PFAS, које називају и „вечним загађивачима” штетним по људско здравље јер улазе у отпадне воде и тло, показује студија. Перфлуоралкилне и полифлуоралкилне материје (PFAS) велика су група хиљада синтетичких хемикалија ствараних од 40-их година, а назив вечне добиле су зато што је њихов животни циклус јако, јако дуг. Постоје у бројним предметима свакодневног живота (козметици, непропусној одећи, кухињском прибору…), а повезују се с више типова рака, кардиоваскуларних болести, тегоба с плодношћу и поремећаја понашања деце.
Научници који су спровели студију, управо објављену у часопису Environmental Science & Technology Letters, прикупили су новембру 2021. и августу 2022. роле тоалетног папира које се продају у Северној Америци, Латинској Америци, Африци и западној Европи. Сакупили су и узорке отпадних вода из станица за прочишћавање у Сједињеним Државама. Открили су присуство фосфата diPAP (Polyfuoroalkyl Phosphoric Acid Diesters), једињења која се могу претворити у стабилније PFAS као што је потенцијално канцерогена перфлуороктаноична киселина (употребљава се у производњи тефлона).
Откриће PFAS-а у хигијенском папиру може се тумачити чињеницом да неки произвођачи додају хемијске твари приликом прераде дрва у папирну кашу, чији трагови остају у финалном производу. И рециклирани тоалетни папир може, такођем бити произведен из влакана која потичу из материјала који садрже PFAS. Мерења су затим била упоређена с подацима из других студија о PFAS-у у отпадним водама и с подацима о коришћењу тоалетног папира у више земаља. Студија показује да из тоалетног папира долази око 4 посто diPAP-а откривеног у Сједињеним Државама и Kанади, око 35 посто diPAP-а пронађеног у отпадним водама у Шведској и до 89 посто у Француској.
Разлике од земље до земље, а посебно у Северној Америци, произлазе из чињенице да други хемијски производи као што су козметика, текстил и амбалажа за прехрамбене производе чине удео у PFAS-у у отпадним водама. Научници истичу да их је битно смањити у отпадним водама које се „често поново користе за наводњавање” због чега су PFAS-у дугорочно изложени људи и околина. Европска агенција за хемијске производе, којој се обратило пет земаља чланица Европске уније средином јануара, треба да одлучи да се PFAS забрани до 2026. године.
(Зимо)
