Научници су на малом шумском подручју у близини америчког града Бостона открили невероватну разноликост џиновских вируса до сада невиђених облика. Узорак тла су прикупили 2019. године у Харвард Форесту, а затим послали у Институт Макс Планк у Немачкој да га тамо прегледају под електронским микроскопом. Научници су открили да у малом узорку чучи гомила џиновских вируса ширине до 635 нанометара. Мада су ови микроорганизми мањи од највећег до сада пронађеног вируса (широк 1.500 нанометара), пуно су већи од уобичајених сорти. На пример, дужина вируса који је узрок ковида-19 износи 50-140 нанометара, пише Science Alert.
„Запањујуће, у само неколико стотина грама шумског тла смо пронашли већу разноликост него код свих до сада изолованих џиновских вируса заједно”, изјавили су истраживачи. Један је имао велике удове распоређене симетрично, за шта су стручњаци рекли да обликом подсећа на корњачу. Други је имао дуге цеви које извиру на све стране, подсећајући на Медузу из старогрчке митологије. Поједини су имали фризуре, с обзиром на своје неуредне главе, односно влакна различитих дужина на врховима, а било је и оних који су личили на сокола, тј. имали су структуру у облику кљуна.
„Џиновски вируси који паразитирају на алгама предмет су проучавања деценијама, али је ово научно поље посебно заживело када је 2003. године у расхладном торњу у Енглеској први пут пронађен огроман вирус дужине 400 нанометара. Науччници су га назвали мимивирусом јер је обликом подсећао на бактерије. Затим је 2010. године у Чилеу откривен мегавирус од 700 нанометара, а 2013. је у језеру у Мелбурну нађен пандора вирус велик 1.000 нанометара. Име је добио по митској Пандориној кутији. Рекорд за сада држи Pithovirus sibericum широк 1.500 нанометара који се скривао у сибирском пермафросту 30.000 година. Откривен је 2014. после отапања леда.
(Спутњик)
