MEĐU IZMEĐU

ŽIVEĆE SE 20.000 GODINA

443 pregleda
Pixabay

Reprogramiranje ćelija ukida starenje, tvrdi profesor nolekularne biogerontologije.

Ljudski rod hiljadama godina je opsednut postizanjem besmrtnosti, ali uprkos neverovatnim naprecima u nauci i medicini koji su postignuti tokom poslednjih nekoliko vekova, naša vrsta i dalje ostaje podjednako ranjiva na proces starenja kao što su to bili naši preci milionima godina unazad.U ne previše dalekoj budućnosti napredak u medicinskoj tehnologiji mogao bi da pruže priliku da se vreme vrati unazad i možda se na kraju čak i potpuno zaustavi.

Žoao Pedro de Magaljaes, profesor molekularne biogerontologije na Institutu za upalu i starenje Univerziteta u Birmingemu u Engleskoj, ima zanimljivu pretpostavku.Proučavajući genome dugovečnih životinja, poput glavatih kitova i golog krtičnjaka, zaključio je da je eliminišući starenje na ćelijskom nivou moguće da ljudi žive hiljadama godina, možda čak do 20.000 godina.No, postoji jedna začkoljica – takav podvig zahtevao bi da naučnici reprogramiraju naše ćelije, a to je trenutno nemoguće s današnjom tehnologijom.

Zapravo sam pre nekoliko godina napravio neke proračune i saznao da bismo lečenjem ljudskog starenja mogli da živimo više od 1.000 godina”, kaže De Magaljaes i nastavlja:„Maksimalno trajanje života, osim nesreća i nasilne smrti, moglo bi da bude čak 20.000 godina. To možda zvuči mnogo, ali neke vrste već žive stotinama godina – u nekim slučajevima čak i hiljadama.Želja ljudi za besmrtnošću ima duboke korene u ljudskoj psihologiji, kulturi i istoriji. To je pitanje koje seže unatrag hiljadama godina i ima različite aspekte, kako filozofske, tako i naučne.

Smrt je neizbežna i nepoznata, a mnogi ljudi osećaju strah od nje. Težnja za besmrtnošću može proizaći iz potrebe da se on prevlada.Isto tako, ljudi često traže dublje značenje i svrhu u svom životu. Besmrtnost se može percipirati kao način da se produži prilika za postizanje životnih ciljeva.Na kraju, mnoge kulture imaju mitove i priče o besmrtnosti ili dugovečnosti. Ti mitovi mogu da utiču na ljudske težnje i želje.Kroz istoriju, naučnici su napravili značajne korake u produženju ljudskog života kroz medicinske tretmane i poboljšane životne uslove.

Naučnici proučavaju proces starenja i traže načine kako ga usporiti ili čak zaustaviti. Takva istraživanja mogu dovesti do produženja trajanja života i boljeg zdravlja u starijoj dobi.Takođe, napredak u biotehnologiji, genetici i regenerativnoj medicini otvara mogućnosti za intervencije na ćelijskom nivou, a koje bi mogle da produže životni vek. Kloniranje i presađivanje organa otvaraju mogućnost za stvaranje zamenskih tela ili organa da bi se produžio život.Uprkos napretku u nauci, postizanje besmrtnosti i dalje je izazovno i kompleksno pitanje. Većina naučnika se slaže da je potpuna besmrtnost, odnosno beskrajan život, vrlo neverovatan, a možda i nedostižan cilj.

(RT)

O autoru

administrator

Ostavite komentar