Репрограмирање ћелија укида старење, тврди професор нолекуларне биогеронтологије.
Људски род хиљадама година је опседнут постизањем бесмртности, али упркос невероватним напрецима у науци и медицини који су постигнути током последњих неколико векова, наша врста и даље остаје подједнако рањива на процес старења као што су то били наши преци милионима година уназад. У не превише далекој будућности напредак у медицинској технологији могао би да пруже прилику да се време врати уназад и можда се на крају чак и потпуно заустави.
Жоао Педро де Магаљаес, професор молекуларне биогеронтологије на Институту за упалу и старење Универзитета у Бирмингему у Енглеској, има занимљиву претпоставку. Проучавајући геноме дуговечних животиња, попут главатих китова и голог кртичњака, закључио је да је елиминишући старење на ћелијском нивоу могуће да људи живе хиљадама година, можда чак до 20.000 година. Но, постоји једна зачкољица – такав подвиг захтевао би да научници репрограмирају наше ћелије, а то је тренутно немогуће с данашњом технологијом.
„Заправо сам пре неколико година направио неке прорачуне и сазнао да бисмо лечењем људског старења могли да живимо више од 1.000 година”, каже Де Магаљаес и наставља: „Максимално трајање живота, осим несрећа и насилне смрти, могло би да буде чак 20.000 година. То можда звучи много, али неке врсте већ живе стотинама година – у неким случајевима чак и хиљадама.” Жеља људи за бесмртношћу има дубоке корене у људској психологији, култури и историји. То је питање које сеже унатраг хиљадама година и има различите аспекте, како филозофске, тако и научне.
Смрт је неизбежна и непозната, а многи људи осећају страх од ње. Тежња за бесмртношћу може произаћи из потребе да се он превлада. Исто тако, људи често траже дубље значење и сврху у свом животу. Бесмртност се може перципирати као начин да се продужи прилика за постизање животних циљева. На крају, многе културе имају митове и приче о бесмртности или дуговечности. Ти митови могу да утичу на људске тежње и жеље. Кроз историју, научници су направили значајне кораке у продужењу људског живота кроз медицинске третмане и побољшане животне услове.
Научници проучавају процес старења и траже начине како га успорити или чак зауставити. Таква истраживања могу довести до продужења трајања живота и бољег здравља у старијој доби. Такође, напредак у биотехнологији, генетици и регенеративној медицини отвара могућности за интервенције на ћелијском нивоу, а које би могле да продуже животни век. Клонирање и пресађивање органа отварају могућност за стварање заменских тела или органа да би се продужио живот. Упркос напретку у науци, постизање бесмртности и даље је изазовно и комплексно питање. Већина научника се слаже да је потпуна бесмртност, односно бескрајан живот, врло невероватан, а можда и недостижан циљ.
(РТ)
