ЕКОСОФИЈА

ВОДА, ВОДА, СВУДА ВОДА

Водена планета (Википедија)

Водена планета (Википедија)

На Земљи је има за три светска океана (свих пет и сва мора): једна трећина на површини, две трећине испод површине. Много или мало?

Колико има воде на Земљи?

Вода нам прија, и када смо жедни, и када нас хлади на врелини, и када је гледамо у језерима, морима и облацима. Зашто?

Зато што смо и сами сачињени од две трећине воде, привлачи нас, дакле, као твар од које смо саткани. И космос претражујемо да бисмо уочили знаке постојања воде, и када из небеских пространстава посматрамо нашу планету изгледа нам мала и бледуњава, али засењујуће плава.

У суштини већина
површинске налази се
океанима, с мало слатководне.

Зар није добро осетити влагу у поређењу с Марсом, Венером и исушено прашњавим Месецом?

Више од две трећине Земљине површине прекривено је океанима. А једна двадесетина је замрзнута у леду. Вода, вода, свуда вода. Имамо је у изобиљу. Да ли је имамо?

Океанограф Мајк Мотл с Хаваја измерио је колико има воде на нашој планети; тачније рећи, покушао је да измери. За почетак. Упркос томе што вам се чини да су водена пространства непрегледна, нарочито када стојите на обалама океана. Али дотични научник је кренуо малчице другачијом стазом. Он је искорачио и размотрио целу плавозелену лопту: површину, кору, омотач, језгро. И запитао се колико у свим тим слојевима има воде. Мало или много?

Започео је са израчунавањем количине у океанима које је објединио у један – светски океан. Као у давној геолошкој прошлости. Затим је укључио реке и језера. Потом атмосферу, облаке, маглу, невидљиву влагу у ваздуху.

Напослетку је закорачио у дубину, у подземне изворе, посебно најдубље.

Укупна количина износи
три светска океана – једна
трећина на површни, две
испод површине.

Најпре је сабрао океане, назвавши их океанском јединицом, онда је додао сву воду у ваздуху, океанима, језерима, рекама и под земљом, и то претворио у 1,2 светски океан; у суштини већина површинске налази се океанима, с мало слатководне. Шта није урачунао?

Привлачи људе (Википедија)

Привлачи људе (Википедија)

Воду у Земљиној утроби. Три слоја: горњи омотач, дољи омотач и језгро (средиште). У горњем омотачу или кори вода је сакривена у мноштву малених рупица појединих водених минерала – у глини, у лискуну – и у повољним условима она може да избије на површину. Ако сте посматрали ригање вулкана, већину облака избачених у висину сачињава вода. Колико је то? Процене су разликују, али је Мајкл Мотл срачунао да се, вероватно, петина светског океана крије у Земљином спољашњем огртачу.

А у доњем?

Прорачуни (у великој мери теоријски, отуда упитни) указују да се то креће од десетине до 1,8 светског океана.

Спустимо ли се у Земљљино језгро, нико више није у стању да предвиди. Нагађа се да би количина испунила 60, можда и стотину океана! Наиме, средиште наше планете може да буде веома богато водоником, једним од два кључна састојка воде, или потпуно суво. Подаци не постоје.

Зато и не знамо колико тачно има воде на Земљи. Да ли је то највише у океанима, у кори, у омотачим (горњи и доњи) или у језгру? Одговора нема.

У грубим цртама, међутим, укупна количина износи три светска океана – једна трећина на површни, две испод површине, заробљене у минералима. Много или мало?

Узмемо ли у обзир три светска океана, то је десетинка постотка (0,1 одсто) целе наше планете. Упоредите ли то са својим аутом, то је као папирна шољица за кафу (зависи од величине возила).

А на појединим небеским телима има је, заиста, у изобиљу. Јупитеров пратилац Европа, на пример, готово цела је саздана од воде. У поређењу с тим Земља је прилично влажна.

Стефан Вукашин

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар