Мистерија на Антарктику решена после више од 100 година
У светлом свету леда и снега црвена боја је нешто што се најмање очекује. Тако су истраживачи били шокирани када су пре више од 100 година, 1911. године, приметили глечер који је крварио на свом ушћу у залеђено језеро. Сада су научници коначно решили ову мистерију. Црвена боја, која се појављује на глечеру Тејлор на Антарктику, дала му је назив „Крвави водопад”, а стручњацима је требало више од века да схвате што заправо узрокује језиву боју.
Након анализе узорака с ушћа глечера, научници су помоћу моћног електронског микроскопа решили ову вековну мистерију. Открили су присуство малих наносфера богатих гвожђем, каже Кен Ливи са Џон Хопкинс универзитета у САД, који је један од аутора научне студије. Те наносфере, које су на стотине пута мање од људских црвених крвних зрнаца, такође садрже силицијум, калцијум, алуминијум и натријум. Када се та слана, субглацијална вода сретне с кисеоником, сунчевом светлошћу и топлотом након дугог времена, она поприма црвену боју.
До сада је спроведено много истраживања о хемији и микробима који живе у „Крвавом водопаду”. Међутим, потпуна анализа минералног састава још није изведена. Научници су открили да наносфере нису кристалне, што је разлог због којег претходне методе нису успеле да их открију. Тај глечер има древну заједницу микроба која је еволуирала испод леда хиљадама, чак можда и милионима година, што га чини занимљивим за астробиологе који проучавају могућност живота на другим планетима. Ова открића сугеришу да тренутна технологија можда није довољно напредна да открије све облике живота испод ледених делова планета, попут Марса, чак и када ровери пролазе директно изнад њих.
„То се посебно односи на хладније планете, какав је Марс, где материје могу бити наноскопске и некристализоване. Последично, наше методе откривања нису одговарајуће”, каже Ливи. Тренутно није могуће опремити марсовски ровер електронским микроскопом јер су ти уређаји превелики и захтевају превише енергије, па ће узорци морати да буду допремљени на Земљу са Марса, ако желимо да проучавамо наноскопске доказе живота, пише Science Alert.
(Спутњик)
