MEĐU IZMEĐU

VODOPAD KRVAV OD GVOŽĐA

190 pregleda
Ilustracija

Misterija na Antarktiku rešena posle više od 100 godina

U svetlom svetu leda i snega crvena boja je nešto što se najmanje očekuje. Tako su istraživači bili šokirani kada su pre više od 100 godina, 1911. godine, primetili glečer koji je krvario na svom ušću u zaleđeno jezero. Sada su naučnici konačno rešili ovu misteriju. Crvena boja, koja se pojavljuje na glečeru Tejlor na Antarktiku, dala mu je naziv „Krvavi vodopad”, a stručnjacima je trebalo više od veka da shvate što zapravo uzrokuje jezivu boju.

Nakon analize uzoraka s ušća glečera, naučnici su pomoću moćnog elektronskog mikroskopa rešili ovu vekovnu misteriju.Otkrili su prisustvo malih nanosfera bogatih gvožđem, kaže Ken Livi sa Džon Hopkins univerziteta u SAD, koji je jedan od autora naučne studije. Te nanosfere, koje su na stotine puta manje od ljudskih crvenih krvnih zrnaca, takođe sadrže silicijum, kalcijum, aluminijum i natrijum. Kada se ta slana, subglacijalna voda sretne s kiseonikom, sunčevom svetlošću i toplotom nakon dugog vremena, ona poprima crvenu boju.

Do sada je sprovedeno mnogo istraživanja o hemiji i mikrobima koji žive u „Krvavom vodopadu”. Međutim, potpuna analiza mineralnog sastava još nije izvedena. Naučnici su otkrili da nanosfere nisu kristalne, što je razlog zbog kojeg prethodne metode nisu uspele da ih otkriju.Taj glečer ima drevnu zajednicu mikroba koja je evoluirala ispod leda hiljadama, čak možda i milionima godina, što ga čini zanimljivim za astrobiologe koji proučavaju mogućnost života na drugim planetima.Ova otkrića sugerišu da trenutna tehnologija možda nije dovoljno napredna da otkrije sve oblike života ispod ledenih delova planeta, poput Marsa, čak i kada roveri prolaze direktno iznad njih.

„To se posebno odnosi na hladnije planete, kakav je Mars, gde materije mogu biti nanoskopske i nekristalizovane. Posledično, naše metode otkrivanja nisu odgovarajuće”, kaže Livi.Trenutno nije moguće opremiti marsovski rover elektronskim mikroskopom jer su ti uređaji preveliki i zahtevaju previše energije, pa će uzorci morati da budu dopremljeni na Zemlju sa Marsa, ako želimo da proučavamo nanoskopske dokaze života, piše Science Alert.

(Sputnjik)

O autoru

administrator

Ostavite komentar