Novootkriveni sićušni beskičmenja,k koji živi na oklopu rakova, nazvan je Hydractinia symbiolongicarpus, objavljeno je u studiji u časopisu Cell Reports, a prenosi magazin Newsweek.„Studije poput ove, koje istražuju biologiju neobičnih organizama, otkrivaju koliko su biološki procesi univerzalni i koliko tek treba da razumemo njihove funkcije, odnose i evoluciju. Takva otkrića imaju veliki potencijal za pružanje novih uvida u ljudsku biologiju”, rekao je u saopštenju Čarls Rotimi, jedan od autora naučnog rada.
Naučnici znaju da je ovaj beskičmenjak poseban zbog matičnih ćelija koje koristi za regeneraciju tkiva. One su sposobne da se transformišu u bilo koju vrstu telesnih ćelija, a to ih čini sposobnim za uzgoj novih delova tela. Ljudi te ćelije mogu da koriste samo tokom prve faze razvoja, dok ova životinja to može tokom celog života.Istraživači su otkrili da Hydractinia symbiolongicarpus smešta svoje matične ćelije u donju polovinu tela, ali kada su joj odrezali usta, iz njih je izraslo potpuno novo telo, što ukazuje da je životinja mogla da generiše nove matične ćelije. Kako bi istražili kako se te matične ćelije pokreću, autori su u radu opisali da su skenirali genom ovog stvorenja u potrazi za genima povezanima sa starenjem.
Otkrili su da je od tri gena povezana sa starenjem jedan bio uključen u ćelijama blizu mesta reza u ustima. Kada je ovaj gen izbrisan iz genoma, životinja nije mogla da se regeneriše, što ukazuje da joj je potrebno starenje da bi regenerisala nove matične ćelije.Ne treba ni reći da je situacija kod ove životinje posve drugačija nego kod ljudske vrste.„Većina studija o starenju povezana je s hroničnom upalom, rakom i bolestima povezanima sa starenjem. Obično kod ljudi stare ćelije ostaju stare, a ćelije izazivaju hroničnu upalu i podstiču starenje u susednim ćelijama. Od životinja poput Hydractinia symbiolongicarpus možemo naučiti kako starenje može biti korisno i proširiti naše razumevanje starenja i ozdravljenja”, dodao je Endi Baxevanis, jedan od autora studije.
„Sposobnost regeneracije zapravo je vrlo česta kod životinja i široko rasprostranjena među otprilike 35 tipova (grupa) životinja na Zemlji. Mnoge od tih grupa su morski beskičmenjaci koji mogu imati neverovatne regenerativne sposobnosti. Neki od poznatijih primera uključuju morske anemone i pljosnate crve, ali postoje i mnogi drugi (morske zvezde, mekušci itd.)”, izjavila je ranije Heder Merlou, docent biologije i anatomije organizama na Univerzitetu u Čikagu.Neke životinje su čak potpuno imune na starenje, poput hidre i „besmrtne meduze“ Turritopsis dohrnii.
Autori se nadaju da bi ovo otkriće u Hydractinia symbiolongicarpus moglo da pomogne da u razumevanju starenja u ljudskim telima i kako se boriti protiv posledica starenja.„Još ne razumemo kako stare ćelije pokreću regeneraciju ili koliko je taj proces raširen u životinjskom carstvu. Srećom, proučavanjem nekih od naših najudaljenijih životinjskih rođaka, možemo početi da otkrivamo neke od tajni regeneracijei starenja – tajne koje bi na kraju mogle unaprediti područje regenerativne medicine i proučavanje bolesti povezanih sa starenjem”, objasnio je Endi Baxevanis.
Pogledajte video-tapis: #Hype4Hydrozoa#ToxinTuesday
(Sputnjik)
