Заборављање или брисање затарених и сувишних информација, у ствари, прочишћава памћење, чиме спречава да мозак буде пренатрпан. Испоставља се да је то веома корисно и да, по свему судећи, води ка бољем разумевању човековог централног нервног система, установили су канадски научници, а преноси магазин „Сајенс алерт”.
Циљ памћења, у суштини, није да се сачувају најтачније, већ најкорисније чињенице које помажу у доношењу паметних одлука. Зато постоје механизми који подстичу заборављање који се разликују од оних задужених за складиштење информација. Истраживачи су, наиме, дошли до доказа да се намерно слабе синаптичке мреже између неурона који учествују у стварању памћења и да нови неурони преко постојећих уписују сећања отежавајући им при томе приступ.
Зашто се нас мозак тера да заборављамо? Прво, то олакшава прилагођавање новим околностима, тако се одстрањују сећања која нам више нису потребна. Друго, заборављање омогућује да уопштавамо (генерализација) прошлих догађаја да би се лакше доносиле одлуке у вези са новим збивањима. Количина заборављених података зависи од околине: брже промене изискују брже заборављање.
Нова истраживања указују да би одређени степен заборављања могао бити урођени механизам чији је циљ да постанемо паметнији. Сврха памћења јесте да некога учини интелигентним да може доносити одлуке у складу са околностима, а важан део тога је бити у стању понешто заборавити.
