Iako ga ima pola sveta i intimno je vezan za žensko zadovoljstvo i orgazam, sve do nedavno nije bio visoko na popisu prioriteta medicine, niti su ga smatrali prikladnim područjem medicinskog istraživanja. Zašto mu lekari posvećuju malo pažnje?
Ako je Džilijan u nešto bila sigurna, onda je to da ne želi bušenje rupe u blizini svojih genitalija. Kada je 2018. godine ginekolog preporučio biopsiju vulve (stidnica) da bi provjerio ima li znakova raka, ona je oklevala. Lekar je posumnjao da je bleda mrlja na koži koju je pronašla pokraj svojeg klitorisa zapravo lichen sclerosus, obično benigno stanje kože.Kao medicinskoj sestri, vađenje komadića njenog najosetljivijeg dela tela zvučalo joj je pomalo ekstremno, piše The New York Times. Ali na kraju je pristala. Pretpostavljala je da je lekar autoritet.
„Nikada nisam radila u akušerstvu i ginekologiji, bila sam prilično neupućena”, rekla je Džilijan koja je tražila da je se pominje samo po imenu da bi sačuvala svoju privatnost. Tokom biopsije su joj umetnute uzengije i dali anesteziju da to područje utrne.
Traumatska reakcija
Nakon toga, da bi zaustavio krvarenje, lekar je stavio jednu ruku preko druge i snažno pritisnuo njenu stidnicu (spoljašnje ženske genitalije), uključujući unutrašnje i spoljne stidne usne, otvor za vaginu i klitoris. Čak je kroz anesteziju osećala pritisak na stidnu kost. Vrisnula je.Mesec dana kasnije, bila je u krevetu sa svojim dečkom kada je shvatila da više ne može postići orgazam. Mogla se uzbuditi, ali u trenutku kada nije bilo povratka, završilo se ni sa čim:„Još je tako”.Kad je obavestila svojeg ginekologa, on je nagađao da oseća utrnulost uzrokovanu ožiljcima i da će to nestati s vremenom. Nije nestalo.
Uznemirena, Džilijan je počela da posećuje jednog specijalistu za drugim u potrazi za objašnjenjem i rešenjem. Tako je otkrila da niko ne želi da priča o njenom klitorisu. Nakon što je čuo za ozledu, jedan ju je urolog uporedio sa žrtvom silovanja i rekao da mora imati traumatsku reakciju na biopsiju.Prema njenim medicinskim kartonima, specijalista za žensko zdravlje dijagnostifikovao joj je potom perimenopauzu i propisao kremu s testosteronom. Drugi ginekolog joj je preporučio O shot– postupak pomlađivanja vagine. Kad je pokušala usmeriti razgovor na svoj klitoris, naišla je na osuđujuće poglede.
Nasuprot tome, „vijagra” je jedan od najunosnijih farmaceutskih lekova u poslednjim decenijama, koji je „Fajzeru” doneo desetine milijardi dolara otkako je predstavljen 1998. godine. Ginekologija je, sa svoje strane, više usmerena na plodnost i prevenciju bolesti.
„Gledali su me kao da sam luda. Stalno sam ponavljala da nešto nije u redu s mojim klitorisom, a oni su ga ignorisali”, dodaje Džilijan. Neki urolozi upoređuju stidnicu s „malim gradom u središtu SAD”, rekao je dr Irvin Goldstin, urolog i pionir na polju seksualne medicine.Lekari imaju tendenciju da prođu kroz nju, jedva podižući pogled na putu do odredišta, vrata materice i maternice. Tamo se događa prava medicinska akcija: ultrazvuk, Papanikolautestovi, umetanje spirale, porod. Ako je stidnica kao celina poput nedovoljnog cenjenog grada, klitoris je lokalni bar pokraj puta – malo poznat, retko razmatran, verovatno ga je najbolje izbegavati.
„Gotovo svi ga ignorišu. Ne postoji medicinska zajednica koja je preuzela brigu nad istraživanjem, upravljanjem, dijagnozom i stanjima povezanima sa stidnicom”, izjavila je dr Rejčel Rubin, urološkinja i specijalistkinjaa za seksualno zdravlje iz Vašingtona.Upitana šta je o klitorisu naučila u medicinskoj školi, ona je odgovorila: „Ništa što bi mi ostalo u sećanju. Ako bi se spomenuo, to bi u najboljem slučaju bila usputna primedba.” Godinama kasnije, na stipendiji za seksualnu medicinu kod dr Goldstina, naučila je kako pregledati stidnicu i vidljivi deo klitorisa, poznat i kao glavić klitorisa.Naučila je da je puni klitoris duboka struktura, koja se uglavnom sastoji od erektilnog tkiva, a ono seže do karlice i okružuje vaginu. Dr Rubin je sebe nazvala glavnom „klitorološkinjom”Vašingtona.
Šala je, naravno, u tome što se malo ko nadmeće za ovu titulu – zbog srama, nedostatka znanja ili straha od kršenja pristojnosti prema pacijentima: „Lekari se vole usredsrediti na ono što znamo. Ne volimo pokazivati slabosti, pokazivati da nešto ne znamo”, dodaje ona.Ovo gotovo univerzalno izbegavanje ima posljedice za pacijente. U studiji iz 2018. u časopisu Sexual Medicine, dr Rubin, dr Goldstin i kolege otkrili su da je propust pregleda stidnice i klitorisa naveo lekare da redovno zanemaruju stanja seksualnog zdravlja.Među ženama koje su posećivale kliniku dr Goldstina, gotovo 25 posto imalo je priraslice na klitorisu, koje nastaju kada se poklopac klitorisa zalepi za glavić i može dovesti do iritacije, bola i smanjenog seksualnog užitka.
Autori su zaključili da bi svi zdravstveni radnici za žene trebalo rutinski da pregledaju klitoris. Ali to je bilo lakše reći nego učiniti, jer većina ne zna kako pregledati, niti se oseća ugodno. Ovaj previd može naškoditi ženama, a i transmuškarcima.Postoje dokumentovane ozlede klitorisa u zahvatima poput transvaginalnih operacija, epiziotomije tokom porođaja, čak i za vreme operacije kukova. Ako se izvodi loše, labioplastika, jedna od najbrže rastućih estetskih operacija u svetu, takođe može oštetiti živce, što dovodi do genitalnog bola i gubitka seksualnog oseta.
Žensko zadovoljstvo
Mnoge od ovih ozleda mogle bi se sprečiti, smatra dr Rubin, kad bi lekari posvetili više vremena poznavanju klitorisa. U januaru je to izgovorila u prostoriji punoj uglavnom muških kolega na godišnjoj konvenciji vojnih urologa u Palm Springsu, u toku predavanja o ženskom seksualnom zdravlju. Praktična i nepokolebljiva, proglašena je za najbolju predavačicu.Ova anatomija, naglašava ona, nije magija, već samo biologija. „Ovo čudno, mitsko područje nije vezano samo za orgazam. Trebalo biste znati šta je šta i odakle stvari dolaze”, naglasila je u svojoj ordinaciji u Rokvilu u Merilendu, početkom jula, okružena protezama penisa, modelima karlicei velikim „hitačijevim” štapićem.
Pa zašto ne znamo? Za dr Rubin, razlog je jednostavan – klitoris je intimno vezan za žensko zadovoljstvo i orgazam. A sve do nedavno te teme nisu bile visoko na popisu prioriteta medicine, niti su se smatrale prikladnim područjima medicinskog istraživanja. „Čak i u područjima kao što je urologija, gde se muški seksualni užitak i orgazam smatraju sastavnim delom, seksualno zdravlje žena smatra se histerijom, Pandorinom kutijom, psihosocijalnom, a ne pravom medicinom”, smatra je dr Rubin koja je takođe predsedateljica Međunarodnog društva za proučavanje ženskog seksualnog zdravlja. „Seksualno zdravlje i kvalitet života žena nisu nešto na šta se fokusiramo.”
Nasuprot tome, „vijagra” je jedan od najunosnijih farmaceutskih lekova u poslednjim decenijama, koji je „Fajzeru” doneo desetine milijardi dolara otkako je predstavljen 1998. godine.Ginekologija je, sa svoje strane, više usmerena na plodnost i prevenciju bolesti. „Ne radimo dobar posao kada govorimo o seksu iz perspektive utemeljene na zadovoljstvu”, upozorila je dr Fransis Grimstad, ginekološkinja u Bostonskoj dečjoj bolnici, i dodala:
„Govorimo o tome sa stanovišta prevencije. Pokušavamo sprečiti polno prenosive infekcije. Pokušavamo sprečiti trudnoću, osim ako ne pokušavate zatrudneti. Ne govorimo o seksualnom zadovoljstvu.”
Dr Helen OʼKonel, prva australijska urološkinja, prisetila se da je u njenom medicinskom obrazovanju klitoris jedva spomenut. U izdanju medicinskog udžbenika Last’s Anatomy iz 1985. koji je proučavala, presek ženske karlice u potpunosti je izostavio klitoris, a aspekti ženskih polnih organa opisani su kao „slabo razvijeni” i posljedica „neuspeha” formiranja muških polnih organa.Opisi penisa bili su opširni. Ovo rašireno medicinsko zanemarivanje pomoglo joj je da objasni zašto su njene kolege urolozi radili na očuvanju živaca u penisu tokom operacija prostate, ali ne i tokom operacija karlice kod žena.
Pomenuta urološkinja krenula je da istraži potpunu anatomiju klitorisa pomoću mikrodisekcije i magnetske rezonancije. Godine 2005. objavila je opsežnu studiju koja je pokazala da je spoljšnji deo klitorisa – koji se može videti i dodirnuti – samo vrh sante leda, ekvivalentan glavi penisa. Ceo organ protezao se daleko ispod površine, sadržao je dve lukovice u obliku suze, dva kraka i trup.Propuštajući da prepoznaju ovu anatomiju, upozorila je, hirurzi reskiraju oštećenje osetljivih živaca odgovornih za zadovoljstvo i orgazam, koji se protežu duž vrha trupa. U postupcima kao što su operacije karlice ili uretre, stvari su potencijalno komplikovane, misli dr OʼKonel: „Uvek morate misliti na ono što je ispod, što je skriveno od pogleda, a što potencijalno menjate”.
Žene sve više govore o ozledama koje su zadobile na tom području u rutinskim zahvatima. Jedna od njih je Džuli, 44-godišnja rukovoditeljka ureda u Eseksu, istočno od Londona, koja je izgubila sposobnost orgazma 2012. posle minimalno invazivne operacije kuka radi lečenja bolova u leđima.Svoju je priču iznela u The Telegraph-u prošle godine, koristeći samo svoje ime da bi izbegla diskriminaciju budućih poslodavaca. Na sastanku preko Zoom-a u januaru, opisala je da se probudila iz anestezije uz bol oko klitorisa koji ju je pekao.
Oštećenje živaca
Hirurg joj je rekao da su to samo modrice i da će nestati. Nekoliko meseci kasnije otkrila je da više ne može doživeti orgazam. Kad je pokušala, bilo je doslovno kao da je neko izvukao utikač iz utičnice. Sve je umrlo. Trebale su joj dve godine internetske potrage da bi shvatila kako joj je cilindrični stub postavljen između nogu tokom operacije, veronatno, zgnječio klitoralne živce.Poznato je da upotreba uređaja, nazvanog perinealni valjak, uzrokuje oštećenje živaca, ali to nije spomenuto u njenom obrascu za pristanak na operaciju. Džuli je svoju ozledu uporedila s gubitkom čula ukusa ili mirisa – uživanjem koje se podrazumeva, ali kada se izgubi, sve se menja.
Džilijan još pokušava da shvati uzrok vlastite ozlede. Je li to bila biopsija? Snažan pritisak koji je njen ginekolog izvršio nakon toga? Posle četiri godine i 12 specijalista, pomirila se s činjenicom da se možda nikada neće oporaviti od tog osećaja: „To mi je promenilo ceo život. Ovo oštećenje je nešto što nikad ne mogu popraviti.”
Kad je dr Bler Piters, 33-godišnji plastični hirurg sa Univetziteta Oregon za zdravlje i nauku, počeo da izvodi faloplastiku za transmuškarce i nebinarne osobe, iznenadio se videvši koliko su veliki živci klitorisa – prosečno oko tri milimetra u prečnku. Poređenja radi, čulni živac kažiprsta širok je oko milimetar. „Dok sam pohađao medicinski fakultet, nismo učili ništa posebno o klitorisu osim činjenice da on zapravo postoji. Kao rezultat toga, razvio sam tu podsvesnu predrasudu da klitoris nije super prepoznatljiva struktura. Ali zapravo jeste”, naglašava on.
Dr Piters je među nekolicinom mladih lekara koji razumeju društvene mreže i, poput dr Rubin, pomaže sa se razgrana medicinsku kartu ovog područja. Čineći to, osigurava da se više ne događa ono što se dogodilo Džuli i Džilijan.Kao deo svojih nastojanja da poboljša seksualni oset pacijenata, nedavno je povećao klitoralne živce i izbrojao koliko nervnih vlakana sadrže. Broj koji je pronašao – pod embargom dok ne predstavi svoja otkrića na konferenciji – bio je znatno veći od 8.000, što se često navodi, a izvučen je iz zastarjele studije na kravama.
Godine 2020. Victorija Gordon, studentkinja na Univerzitetu medicine i bionauka u Kanzas Sitiju, predvodila je studiju koja je nastojala da definiše „opasnu zonu” oko klitorisa koju bi plastični hirurzi trebalo da izbegavaju. U toku seciranja leševa primetila je da se klitoralni živci ponekad granaju u fine strukture, poput korena, na načine koji bi mogli biti relevantni hirurzima, ali prethodno nisu opisani u literaturi.Nadala se da će drugi u području plastične hirurgije pratiti ovo otkriće, objavljeno u stručnom časopisu. „Ja sam samo studentkinja četvrte godine medicine, mislim da se ne bi trebalo da se bavim ovim projektom, ali niko drugi neće”, poručila je Gordon krajem 2021.
Lekari nisu jedini koji pozivaju medicinu da prepozna potpunu anatomiju klitorisa. Pre četiri godineDžilijan je pretraživala internet da bi shvatila svoju ozledu kada je naišla na objavu žene iz Dalasa, DŽesike Pin, čiji je slučaj zvučao jezivo poput njenog. Dotična, koja sada ima 36 godina, izgubila je veći deo oseta klitorisa pošto se podvrgla labioplastici u osamnaestoj.Nakon što je pretražila glavne opstetričko-ginekološke udžbenike, Pin je saznala da su živci klitorisa retko gde dobro prikazani, što je ključni propust za koji je verovala da dovodi ga u opasnost u brojnim zahvatima. „Čini se da je ovaj propust uzrokovan sociokulturnom nelagodom u vezi s klitorisom i sveopštim nedostatkom obzira prema ženskom seksualnom odgovoru”, napisala je.
Džilijan je bila zaintrigirana: „Ona je jedina pričala o ovome na internetu”. Poslala joj je poruku na Fejsbuku, pa je Pin započela kampanju na društvenim mrežama da se ažuriraju udžbenici i standardi obrazovanja u akušerstvu i ginekologiji. DŽilijan joj je tiho pomogla da prikuplja sledbenike, a zatim joj se pridružila na Instagramu koristeći oznaku @nursevulvaadvocate. Tamo je zatekla na stotine upita iz celog svijeta od onih koji su izgubili genitalni oset kao rezultat medicinskih postupaka oko klitorisa. Pokušala je svima da odgovori, ali nije mogla ponuditi medicinski savet koji su mnogi tražili. Posle šest meseci zatvorila je svoj korisnički nalog. Često odlazi do lekarskih ordinacija da ostavi postere sa anatomijom klitorisa.U svom radu sa starijim pacijentkinjama veliku pažnju posvećuje svim genitalnim nevoljama, od svraba stidnice do bola nakon operacije raka.
(Prfoimedia)
Pin je nastavila. Proteklih nekoliko godina lobirala je kod nekoliko izdavača udžbenika i anatomskih atlasa da se ažuriraju dijagrami klitorisa i njegovih živaca.Njeni napori dospeli su na naslovnu stranicu Redita, okupila je više od 160.000 pratilaca na Tiktoku. Godine 2019. sa ocem plastičnim hirurgom, objavila je studiju o disekciji klitoralnih živaca. Bila je upletena u brojne sporove na društvenim mrežama, optuživana je za uznemiravanje zbog upornih i ponekad neprimerenih nastojanja da dopre do ginekologa i autora anatomskih priručnika i udžbenika.
Sada, nakon četiri godine aktivizma, želi da okonča svoje delanje: „Bilo bi neverovatno da svi liekati počnu da otkrivaju uzroke i počnu govoriti o ovome. Činjenica da je nekolicina medicinskih stručnjaka, uključujući dr Rubin, počela da radi na tome velika je stvar.”Svaku pacijentkinja koja uđe u ordinaciju dr Rubin, bez obzira na starost, vodi se u obilazak vlastite stidnice. Više nema čaršava prebačenog preko nogu tokom pregleda karlice, što je bio običaj, kako veruje, da ženski „intimni delovi” ostanu sramotni i skriveni.Umesto toga, započinje pregled dajući pacijentkinji ogledalo s dugom drškom da vidi organe koju će biti pregledani. Posebnim pomagalom ispituje svaki dio stidnice u potrazi za bolom, pokazujući male usne, velike usne i vaginalni otvor dok pacijentkinja sve prati.
Ova lekarka i kolege veruju da zastupaju klitoris i žensko uživanje. Uostalom, podsetila je dr Barbara Čubak, urološkinja na Medicinskom fakultetu bolnice Maunt Sinaj u Njujorku, urolozi se bave falusom – što klitoris tehnički jeste, budući da nastaje iz istih embriolnih struktura i sastavljen je od istih erektilnih tkiva kao i penis. „Urologija se svodi na mokrenje i seks. Medicina klitorisa pripada urolozima”, zaključila je dr Čubak.
(Indeks)
