ЗАУСТАВЉЕНА СВЕТЛОСТ

Ето чуда нашег доба које би дало за право корњачи да каже: „Знала сам ја да и од светлости могу брже да стигнем до циља”!

Светлост је од памтивека привлачила човекову пажњу. Она је за њега и даље један од најчудеснијих природних феномена. Изучавајући особине светлости многи су научници стекли непролазну славу. Међу њима предњаче: Кристијан Хајгенс, Исак Њутн, Џејмс Клерк Максвел и Алберт Ајнштајн.

Према Специјалној теорији релативности, коју је дао један од највећих научника свих времена – Алберт Ајнштајн (1879-1955), светлост је апсолутни шампион у брзини кретања. Теорија каже да ништа у Природи не може надмашити брзину светлости.

Нашли су се физичари који су
подигли таблицу са знаком
„стоп” и – светлост је стала!

Човек се тешко мири с границама, макар их сама Природа постављала. Тако известан број физичара још верује у могућност надсветлосних брзина, а други се питају да ли се светлост може успорити, и то толико да је чак и корњача престигне!

У новије време у науци су оборени многи дуго важећи табуи. Коначно је и светлост са неба „спуштена на земљу”. Нашли су се физичари који су подигли таблицу са знаком „стоп” и – светлост је стала!

Пре неколико година објављена су два научна рада у којима је то приказано. Као реакција на њих осванули су новински чланци звучних наслова: „Коначно! Светлост је заустављена”, „Зауставите светлост, хоћу да сиђем!”, „Како уловити месечину?” …

Како је то пошло за руком физичарима?
Прво су научници из Харвард-Смитсонијановог центра за астрофизику обасјали светлосним снопом специјално припремљене паре хемијског елемента рубидијума и постигли да се групна брзина светлости у њима сведе на нулу. При томе се енергија светлости на уређен начин пренела на атоме рубидијума, и то као информација која се огледала у једнообразној оријентацији рубидијумових атома по њиховим спиновима.

Спинове атома можемо замислити као правце оријентације атома, као да су они мали магнети у магнетском пољу.

Сви спинови енергетски побуђених атома рубидијума усмерени су у истом правцу. То је омогућило научницима да у жељеном тренутку из овакве „боце са заробљеном светлошћу” добију светлосни импулс истих својстава као онај који је био „заробљен”.

А затим су на су на сцену ступили физичари из Роландовог научног института у Кембриџу (САД). Ласерску светлост, која у вакууму путује брзином од 300.000 километара у секунди, они су практично зауставили у врло хладном облаку гасА.

У огледу су коришћени милиони натријумових атома охлађених до температуре од само неколико милионитих делова келвина! И у овом случају у жељеном тренутку првобитна светлост је одређеним подстицајем могла да се „као дух појави из боце”!

Научници верују да се на тај начин могу да направе супербрзи квантни компјутери у којима ће улогу електричних сигнала преузети светлосни импулси.

Ето чуда нашег доба које би дало за право корњачи да каже: „Знала сам ја да и од светлости могу брже да стигнем до циља”! А ми знамо да би то било могуће само уз помоћ физичара који су у стању и светлост „у трку” да зауставе.

Спречава слепило
Замислите да неко јарком светлошћу хоће да ослепи корњачу. Тај проблем је решио писац овог чланка пре више од 30 година. Направио је наочаре – светлосни преклопник са ПЛЗТ керамиком.
Када светлост падне на „наочаре”, укљући се напон који „у трептају ока” затвори бројна „кристална вратанца” у керамици и тако спречи да корњача ослепи. И не само корњача!