Све почиње притиском који надима стомак. Ово може прерасти у грчеве, бол и мучнину или изненадну потребу да одмах одете у тоалет.
То су ометајући и понекад непријатни симптоми стања познатог као синдрома иритабилног црева (IBS) или нервозна црева који је чешћи код жена него код мушкараца, пише ScienceAlert. Њихови покретачи могу бити лош сан, стрес или једноставно конзумирање погрешне, наизглед бенигне хране. Можете јести оно што би, по свим осталим мерама, било изузетно здраво, попут јабуке, и на крају бисте се осећали као да сте се управо отровали храном.
„Лекари врло често ове пацијенте не схватају озбиљно, а недостатак алергијске реакције користи се као аргумент да је ово све до њихове главе и да немају проблема са физиологијом црева”, рекао је гастроентеролог Гај Бекекстанс, чији тим броји више од 40 истраживача, предвођених неуроимунологом Хавијаром Агилера-Лизарагом, који је управо идентификовао биолошки механизам који стоји иза овог синдрома. „Овим, новим увидима пружамо додатне доказе да имамо посла с правом болешћу”, рекао је др Бекекстанс.
Гај Бекекстанс (Leuven university)
Kлиничке студије указују на то да инфекцију црева проузрокују патогени попут ешерихије коли и салмонеле, која може да повећа вероватноћу да неко развије IBS, а пацијенти често описују своје симптоме који почињу након случаја тровања храном. Ово је за истраживаче био само наговештај. Они су заразили лабораторијске мишеве бактеријама (Citrobacter rodentium) које узрокују тровање храном, истовремено их хранећи и протеинима који се налазе у јајима (oвалбуним).
Али чини се да, када се имуни систем активира као одговор на инфекцију, он такође научи да храну која је била присутна у том тренутку такође види као претњу, производећи антитела да би препознала и запамтила ове антигене.
Једном када су се мишеви опоравили од инфекције, хранећи се само овалбумином, активирали су цревне имунолошке ћелије, док ове ћелије нису реаговале код контролних мишева којима је дат овалбумин, али не и бактерија. Имуни систем неконтролисаних мишева препознао је протеин јаја као антиген. Обично наш имуни систем затвара очи на комадиће протеина, које имуни систем може да препозна као антигене, а које пробављамо. У питању је процес који се назива орална толеранција.
Али чини се да, када се имуни систем активира као одговор на инфекцију, он такође научи да храну која је била присутна у том тренутку такође види као претњу, производећи антитела да би препознала и запамтила ове антигене.
Kада антитела поново налете на антиген, у овом случају протеин јајета, држе се на њему и везују се за мастоците, покрећући ове имуне ћелије да ослободе хистамине и њихове запаљенске процесе. Познато је да хистаминици неуроне чине изузетно осетљивим, објашњавајуц́и болове у стомаку чак и када се цревно ткиво растеже у нормалним границама током варења хране.
Мишеви, генетски направљени да немају мастоците, нису показали исти одговор на бол, што потврђује учешће ових ћелија. Др Агилера-Лизарага и његове колеге су затим тестирали 12 пацијената са IBS и 8 здравих особа како би утврдили да ли њихова црева реагују на исти начин као и мишеви. Свакако, убризгавање познатих покретача попут соје и крављег млека у цревни зид пацијената са IBS изазвало је сличан локализовани имунолошки одговор, али не и код здравих добровољаца.
И код мишева и код људи имуни одговор био је ограничен на црева, посебно на дебело црево миша где се догодила бактеријска инфекција, јасно разликујући ову интолеранцију на храну од алергија на храну, попут алергија на глутен, која проузрокује активацију имунолошког система у телу. „Идеја да се у цревима може десити специфичан алергијски одговор заиста је нов концепт”, рекао је гастроентеролог са Универзитета у Нотингему, који није био укључен у студију.
Иако је ова студија, објављена у часопису Nature мала, ранија клиничка испитивања показала су да лечење антихистаминицима може да побољша симптоме IBS, подржавајући идеју да је активација мастоцита кључни кривац. И друга слична гастроинтестинална стања такође укључују бактерије у њихов узрок. „Маст ћелије или мастоцити ослобађају много више једињења и посредника него само хистамин”, објаснио је др Бекекстанс и додао: „Дакле, ако можете да блокирате активацију ових ћелија, верујем да ћете имати много ефикаснију терапију.” Истраживачи сада истражују да ли IBS изазван стресом укључује исте основне механизме, а тренутно је у току већи рад на употреби антихистаминика за лечење IBS.
(Извор Н1)
