ARGUSOV POGLED

ZEREMOV INDEKS

2.039 pregleda
Enver Zerem (Vikipedija).

U najnovijem izdanju renomiranog naučnog časopisa Journal of Biomedical Informatics objavljen je članak akademika Envera Zerema sa Univerziteta u Tuzli, pod naslovom The ranking of scientists based on scientific publications assessment (Rangiraanje naučnika na osnovu procene naučnih publikacija). Članak prikazuje značaj primene međunarodno priznatih kriterijuma u rangiranju naučnika.

Akademik Rajko Igić

Akademik Rajko Igić

Klasična procena vrednosti publikovanog istraživanja nije ni jednostavan ni brz proces, jer nekada se tek nakon decenije ili dve pokaže pravi značaj istraživanja. Izuzetak je, npr. kada se u poznatom časopisu objavi otkriće novog enzima, novog leka, nove teške neželjene reakcije na lek, novog dijagnostičkog postupka ili nove operacije. Za procenu većine istraživanja, klasični način procene vrednosti istraživanja je nesiguran i dugotrajan.

Pošto je procenu vrednosti istraživača, tj. njihovih publikacija, nužno brzo obavljati zbog izbora u akademsko zvanje ili ocene sposobnosti i rangiranja da im se dodele sredstva za istraživanje, takva se procena mora vršiti ubrzano. Zato se danas sve češće koriste različiti objektivni kvantitativni indikatori. Ukupan broj publikacija je odraz produktivnosti, ali ne i kvaliteta naučnog doprinosa. Broj citata objavljenih radova je bolji pokazatelj, ali se među citatima ne uočava citiranost u lošijim časopisima i samocitati.

Razni indeksi, npr. h-indeks (Hirsch indeks), s-indeks (Belikov & Belikov indeks), g-indeks (Egghe indeks), p-indeks (PageRank indeks) i i10-indeks (Google Scholar indeks) pružaju poboljšanja za određenu svrhu. Za našu, ali i za internacionalnu svrhu, ovih dana objavljen je originalni z-score (Zerem indeks, akademika Envera Zerema) koji ima niz prednosti nad postojećim.

Poslednjih godina, čak i decenija, akademsko napredovanje i pristup fondovima koji podstiču naučnoistraživački rad uslovljeno je naučnom produkcijom pojedinih naučnika, ali i produkcijom naučnih centara, instituta i univerziteta. To je dovelo do dramatičnog povećanja interesa za procenu i rangiranje naučnika i naučnih institucija. Opšte je prihvaćeno da su impakt faktor (IF) i ukupan broj citiranja svih članaka objavljenih u naučnom časopisu, najrelevantniji parametri značaja časopisa. Međutim, značaj naučnog doprinosa pojedinačnih istraživača mnogo je teže proceniti, jer se vrednost njihove naučne produkcije ne može direktno izraziti značajem časopisa u kojima su objavljeni njihovi članci.

Naime, IF časopisa određuje se kao prosečna vrednost, izračunata na osnovu broja citiranja svih članaka objavljenih u tom časopisu i tu se ne zna vrednost svakog pojedinačnog  članka. Broj citiranja konkretnog članka, kao relevantna mera vrednosti toga članka, ima ograničenje jer zahteva preveliku vremensku distancu i favorizuje starije članke sličnog kvaliteta. S druge strane, doprinos svih autora u istraživačkom članku najčešće nije pođednak.

Akademske zajednice u zemljama našeg regiona suočavaju se problemima karakterističnim za zemlje u procesu tranzicije, sa kompleksnim vezama između politike i akademske zajednice koje uglavnom imaju negativni uticaj na rad akademske zajednice. Nemogućnost implementacije međunarodno priznatih kriterijuma u procesu sticanja akademskih i naučnih titula veliki su problem akademskih zajednica uzrokovan inflacijom akademskih i naučnih titula koje nije praćeno adekvatnom naučnom produkcijom.

U najnovijem izdanju renomiranog naučnog časopisa Journal of Biomedical Informatics objavljen je članak akademika Envera Zerema sa Univerziteta u Tuzli, pod naslovom The ranking of scientists based on scientific publications assessment (Rangiraanje naučnika na osnovu procene naučnih publikacija). Članak prikazuje značaj primene međunarodno priznatih kriterijuma u rangiranju naučnika na osnovu evaluacije njihove naučne produkcije i predlaže poboljšanja u dosada poznatim relevantnim scientometrijskim kriterijima za evaluaciju naučnog doprinosa istraživača.

U članku se prezentira određivanje naučnog doprinosa istraživača i njihovo rangiranje pomoću izračunavanja takozvanog Z-score (Zerem skor). Ovaj indeks uzima u obzir broj citiranja svih članaka koji je naučnik objavio, ali i evaluaciju novih članaka na osnovu IF i ukupnog broja citiranja časopisa u kojem je članak objavljen. Kriterijumi uzimaju u obzir i konkretni doprinos (svakog) autora u objavljenom članku.

Taj način rangiranja istraživača procenom njihovog naučnog doprinosa objektivizira i otklanja diskrepance pri rangiranju naučnika kada apliciraju za naučnoistraživačke grantove ili kada se procenjuje njihovo akademsko napredovanje. U dosada objavljenim scientometrijskim kriterijima evaluacije znanstveni doprinos istraživača uglavnom se rangira na osnovu broja citiranja njihovih publikovanih članaka. Takav način rangiranja favorizira starije u odnosu na novije članke slične vrijednosti i na taj način perspektivni, mlađi autori s novijim člancima stavljaju se u neravnopravan položaj.

Računanjem autor scora kao dijela Z-score, u kojem se rangira vrednost članka na osnovu IF i ukupnog broja citiranja časopisa u kojem je članak objavljen, neravnopravnost u proceni vrednosti između novih i ranije publikovanih članaka se u velikoj meri eliminiše. Autor ističe da su najvažnije prednosti ovih kriterijuma što se uzimaju u obzir relevantni parametri koji objektiviziraju i otklanjaju diskrepance u rangiranju naučnika na osnovu njihovog naučnog doprinosa.

U članku se navode i nedostaci o kojima se može diskutovati među ekspertima kako bi se doprinelo unapređenju kriterijuma, ali ističe da su dati kriterijumi primenljivi u naučnoj i akademskoj evaluaciji naučnika i bez dodatnih poboljšanja.

Da se izbegnu nejasnoće vredi napomenuti da je Z-score značajan originalni metod procene samo naučne aktivnosti istraživača. Takva procena je korisna pri oceni kandidata za izbor u akademsko zvanje ili pri dodeljivanju sredstva za istraživanje kada se rangiraju kandidati prema tom kriterijumu. Ali, u situacijama kada se biraju kandidati u akademska zvanja iz kliničkih, preventivnih i drugih područja na fakultetima, pored procene istraživačkih vrednosti njihovih publikacija, nužno je sagledavati i stručne odlike kandidata.

Pri tome se procenjuje vrednost kliničkih ili drugih publikacija, kvalitet saopštenja o inovativnom lečenju ili prikazu slučajeva, uloga autora u kontrolisanim kliničkim istraživanjima, njegova sposobnost u vođenju nastave, lokalna i nacionalna stručna reputacija kandidata, kvalitet prikazanih radova na lokalnim i međunarodnim kongresima, držanje seminara, organizovanje lokalnih, nacionalnih ili međunarodnih stručnih skupova, uspeh metorstva, rukovođenje odeljenjem ili ustanovom itd.

Od nabrojanih procena, najobjektivnija je evaluacija kvaliteta naučnih publikacija koja se može provoditi kvantitativnim indikatorom koji je razvio akademik Enver Zerem. Ostaje da se ponekad detaljnije sagleda uloga drugog autora, ako je veći broj autora publikovao članak, a u nekim slučajevima i korespondirajućeg autora (ako to nije senior autor koji je obično na poslednjem mestu) pri izračunavanju Z-score, ali to su minorni problemi koji prate ovaj metrički postupak.

Interesantno je da se procene vrednosti pojedinih istraživanja u SAD češće vrše klasičnim metodama nego scientometrijskim. Verovatno su njihovi postupci takvog procenjivanja toliko pouzdani da ih ne treba proveravati metričkim tehnologijama kao što to često rade Evropljani. U našim uslovima objektivne procene kvaliteta istraživanja su za sada neophodne.

U članku A. V. Belikova i V.V. Belikova (doi: http://dx.doi.org/10.1101/058990) prikazani su podaci bibliometrijskih indikatora za uticajne naučnike. Ovde iznosimo samo deo tih podataka. Izostavljeni su S10, S20 i S30 indikatori.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar