МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЖИВОТ (ИЛИ ДАН) БЕЗ ЦИГАРЕТЕ

1.420 pregleda
Повећана смртност (Википедија)

Сигурно је, међутим, да је главни кривац за повећану смртност пушача процес сагоревања дувана. Стандардне цигарете садрже 15,8 милиграма никотина на грам дувана, а оне са смањеним никотином 2,4 милиграма или мање на грам дувана.

У борби против пушења користе се разне мере; једне су добровољне (едукација) а друге принудне (забране пушења на јавним местима и већа такса на цигарете). Најмасовнију едукациону меру у бившој Југославији увели су студент медицине из Тузле, а подржали су је студенти из Бањалуке, када су пре скоро четири деценије, на предлог професора фармакологије и токсикологије, др Рајка Игића, увели Дан без цигарете, 31. јануар.

Kасније је тај дан проглашен за Национални дан борбе против пушења, најпре у Србији, а затим и у БиХ. Значајно је што неколико дана пре 31. јануара лекари, просветни радници, новинари, бивши пушачи, родитељи и сами пушачи говоре о штетности пушења и тегобама у одвикавању од никотиноманије.

У Америци је 1965. године пушило
42,4% одраслих становника. Педесет
година касније, 2015. године, број пушача
је пао на 15,1% захваљујући широким
забранама пушења (и њиховом ригорозном
спровођењу), поскупљењима цигарета
и едукацији на свим нивоима.

Целокупна та и друге едукативне методе воде смањењу броја пушача, а посебно су важне што смањују број младих који почињу пушити. Међутим, код нас су принудне мере махом заказивале; чак ни цене дувана нису знатно повећаване да би се постигла већа ефикасност у смањењу броја пушача.

Присилне мере су ефикасније од едукационих, али се оне код нас ретко комплетно спроводе. То је разлог што у нашим крајевима још пуши више од 30% одраслих становника или што је је проценат пушача код нас од 1970. до 2016. године смањен само за десетак процената.

Плакат којим се пушачи позивају да не пуше израдио је Хасан Фазлић, према идеји и тексту проф. др Рајка Игића. Сваке године штампано је 10.000 плаката које су студенти слали у свако насељено место у бившој Југославији. На плакату је исписан следећи текст на пет језика (српски-ћирилица, хрватски-латиница, македонски, словеначки и енглески):

ДАН БЕЗ ЦИГАРЕТЕ

Позивамо све пушаче да не пуше 31. јануара
Студенти медицине
Ми бринемо о вашем здрављу

Kакво је стање у Америци? У Америци је 1965. године пушило 42,4% одраслих становника. Педесет година касније, 2015. године, број пушача је пао на 15,1% захваљујући широким забранама пушења (и њиховом ригорозном спровођењу), поскупљењима цигарета и едукацији на свим нивоима. Али, још у Америци пуши 36 милиона одраслих, услед чега је приближно један од пет смртних исхода, повезан с пушењем (ЈАМА, децембер 6, 2017).

У САД Food and Drug Administration (FDA настоји да се број пушача и даље снижава. Зато је сачињена нова стратегија: снизити садржај никотина у цигаретама да оне не буду адиктивне. Тешки пушачи вероватно неће хтети да пуше те слабе цигарете, па они могу користити као додатак мање штетне (то још није потпуно доказано) електронске цигарете у којима не сагорева дуван. Научна испитивања те планиране мере су у току.

Стандардне цигарете садрже 15,8 мг никотина на грам дувана, а оне са смањеним никотином 2,4 мг или мање на грам дувана. Питање је хоће ли умерено зависни пушачи, који су навикнути на никотин, сада попушити дневно много више цигарета да би избегли жудњу за никотином. Поред тога, пушачи не воле те слабе цигарете јер им је укус лошији.

Хоће ли се та промена цигарета у Америци десити одједном или постепено, није познато. Поред тога, компанија Philip Morris International (седиште им је у Њујорку) производи IQOS уређај који греје, а не сагорева дуван. Ти се уређаји већ продају у 26 земаља, али још немају дозволу за продају у САД.

Сигурно је, међутим, да је главни кривац за повећану смртност пушача процес сагоревања дувана. Ми не треба да чекамо неку од тих или сличних промена, него да ефикасније користимо већ поуздане принудне методе обуздавања броја пушача. Добровољну едукативну методу вреди и даље примењивати путем Националног дана борбе против пушења који се приближава.

(Извор Medici.com)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар