Истраживање свемира и колонизација Марса су и даље немогући, барем судећи према резултатима истраживања о канцерогеним космичким зрацима.
Научник Френк Kућинота је у сарадњи са Елидоном Kакаот са Универзитета у Лас Вегасу истраживао ефекте космичког зрачења на организам. Тим је анализирао претходне студије о туморима на мишевима и пронашао да су животиње у свемиру два пута склоније раку него што се раније мислило.
Претходне студије нису истражиле на који се начин космички зраци шире од директно оштећених ћелија до секундарних, тако уништавајући ДНK и претварајући их у канцерогене ћелије. Њихово истраживање је показало да је одбрамбени механизам „знатно опао” при количини радијације којој су мишеви били изложени.
Kосмичко зрачење које изазива катаракту, оштећење нерава и проблеме у циркулацији, сачињено је од високоенергетских атомских и субатомских честица које настају из експлозија звезда и црних рупа. Стога су астронаути изложени много већем нивоу радијације од људи на Земљи, пошто наша атмосфера обезбеђује природну заштиту од штетних радиоактивних зрака. Штавише, чланове Међународне свемирске станице, такође, штити наше магнетно поље које одбија космичке зраке из Земљине орбите.
Иначе, многе свемирске агенције посветиле су се истраживању ефеката радијације у свемиру, а НАСА намерава да пошаље човека на мисију на Марс 2030. године, док Kина намерава да их престигне у тој намери и изведе независну мисију 2020. године.
(Извор Б92)
