Астрални догађаји, космичке олује, звездано време, електромагнетни импулси из свемира са звезда, шта год желите да замислите, остављају трагове свуда око нас, у нашој ноторној, досадној свакодневици, у баналним стварима које узмамо здраво за готово.
Горан Станковић
Кристофер Колумбо није први Европљанин на тлу Америке. Ни изблиза. Наука је то знала већ дуги низ деценија, али није било непосредног, недвосмисленог доказа. А онда је такав доказ стигао после тачно хиљаду година, и то са звезда.
Археологији је познато налазиште именом Ланси Медоуз (L’Anse aux Meadows) на Њуфаундленду у Канади. Једино познато и истражено викиншко насеље у Америци у преводу значи „Залив медуза”, а откривено је 1960. године и под заштитом је Унеска. Испитивања су се односила на четири обрађена комада дрвета клеке и јеле непознатих намена, и претходна датирања радиоактивним угљеником су давала прилично непрецизне периоде унутар 11. века наше ере. Ново, прошлогодишње истраживање је као референтну тачку узело давно прошлу соларну олују, која је у дрвећу оставила слаби, изобличени и тешко препознатљиви запис о небу из 993. године.
А можда бисмо трагове могли, са извесним успехом, да потражимо у уметности. Скривена на полеђини слике Албрехта Дирера „Свети Јероним у пустињи” из 1496. године, интригантна је слика онога што изгледа као метеор/метеорит или комета. Дирерова инспирација су можда били прикази комета у Нирнбершкој хроници из 1493. У ноћи 7. новембра 1492. велики метеорит је пао на земљу у близини села Ензисхајм (погледати на Википедији: Ensisheim meteorite), праћен грмљавином и муњама док је јурио кроз облаке. Био је видљив и чујан унаоколо на стотине километара. Не зна се да ли је Дирер посетио место удара, али јесте Свети Римски цар Максимилијан I, покровитељ уметности у то доба; прогласио је тај догађај за чудо Божије и за себе одломио комад метеора.
(ОПШИРНИЈЕ у новом штампаном броју ГАЛАКСИЈЕ: кликните изнад назива часописа на иконицу ПРЕТПЛАТА).
