Мексико Сити тоне готово 25 центиметара годишње, показују нови Насини сателитски подаци. Научници упозоравају да слегање тла додатно угрожава инфраструктуру и продубљује хроничну кризу воде. Мексичка престоница и околни градови изграђени су на древном језерском дну, због чега је подручје посебно осетљиво на слегање тла. Дуготрајно и интензивно црпљење поџемних вода, уз урбанизацију, знатно је смањило капацитет водотокова па град тоне више од једног столећа. Последице су већ видљиве на старијим зградама и споменицима, укључујући Метрополитенску катедралу, чија је градња почела 1573. године. Геофизичар Енрике Кабрал са Националног аутономног универзитета Мексика je рекао: „То оштећује део критичне инфраструктуре Мексико Ситија, као што су метро, дренажни одводи, водовод, стамбена здања и улице. Ово је веома велики проблем.”
Према новом извештају НАСА, у појединим деловима града тло се спушта просечно око два центиметра месечно, укључујући подручје главног аеродрома и споменик Анђео независности. А то значи да укупна годишња стопа слегања износи око 24 центиметра, док је за мање од једног века премашило 12 метара. Процене су засноване на мерењима између октобра 2025. и јануара 2026. које је прикупио сателит NISAR, заједнички пројекат НАСА и Индијске организације за свемирска истраживања. Научник Пол Роузен изјавио је да технологија из орбите омогућава прецизнији увид у процесе испод површине: „Можете видети пуну размјеру проблема.”
Истраживачи очекују да ће се подаци убудуће користити и за детаљније праћење појединачних зона, а и за боље планирање мера ублажавања последица. Енрике Кабрал наводи да су власти деценијама углавном то занемаривале, осим повременог учвршћивања темеља најважнијих споменика, али да је након нових погоршања кризе с водом почело финансирање додатних истраживања.
(Илустрација АP)
(Кликс)
