Квантни преплетаји
УНАПРЕЂЕНА СВЕСТ
Верујем да можете унапредити свест. Квантно унапређени људи могли би да виде даље домене стварности који би за нас обичне људе иначе заувек остали скривени. Да ли је ово само пуста жеља још једног оптимистичног физичара – показаће време.
Влатко Ведрал
Аргусов поглед
ЕСТЕТИKА НАУKЕ
Модерна наука о живоме садржи један сегмент који је приближава „матрици која уједињује”. Тај сегмент није ни молекуларна биологија, ни молекуларна генетика, нити технологије инспирисане њима као што су уређивање генома, геномска медицина и сличне. Није ни тумачење еволуције познато као неодарвинизам које је прославило Ричарда Докинса. Сви ови сегменти науке о живоме удаљавају нас од матрице и обезврјеђују је. Али, сегмент који нас матрици приближава јесте хипотеза Гаја – биосфера као саморегулишући систем – коју је иницирао Џејмс Лавлок, а даље артикулисала Лин Маргулис.
Предраг Слијепчевић
Прометејска искра
ТЕМЕЉ МИКРОСВЕТА
Квантна механика је оквир, математички оквир, за разумевање микрокосмоса, субатомског света, света атома и шире; на исти начин на који класична Њутнова механика није теорија, већ оквир за разумевање функционисања нашег свакодневног света: сила, импулса, енергије итд. Квантна механика је њен еквивалент на микро нивоу, и потпуно је другачија. Веома је контраинтуитивна, а ипак моћна и успешна. На њој смо изградили наш модерни свет.
Станко Томић
Дарвинова нит
ГЛАВА СЕ ПОБУНИЛА
У прегласној тишини немирних мисли хумана генетика је обелоданила двоструке тежње. Иако се углавном бавила патологијом – „болестима одговорним за велики део људске патње”, наоружана најновијим инструментима и методама, први пут је почела потпуно слободно да истражује и тумачи перспективе хумане биологије, у које досад није могла да продре. Генетика је прешла с патологије на нормалност. Нова наука употребљена је за разумевање историје језика, памћења, културе, сексуалности, идентитета и судбине. Промена трајекторије генетике истовремено је означила и промену у причи о гену. Фокус атрактивне биолошке дисциплине постао је све више тематски, у домену хумане биологије која се, иако засебна, донекле неизбежно преклапа са истраживањима о генетици расе, рода, сексуалности, интелигенције, темперамента и личности.
Есад Kучевић
Светионици науке
ЛИНИЈЕ РАВНОТЕКУЋЕ
У јесен 1945. године у Београду који се тек опорављао од ратних разарања група научника окупила се у Српској академији наука са јасним циљем: обновити научни живот и створити услове за његов даљи развој. У таквим околностима јавила се и идеја о оснивању Математичког института – установе која би окупила математичаре, повезала расуту научну заједницу и омогућила систематски истраживачки рад. Иницијативу су покренули и подржали неки од најугледнијих научника тог времена – Милутин Миланковић (1879–1958) и Антон Билимовић, уз подршку председника Академије Александра Белића (1876–1960). Институт је почео са радом 15. маја 1946. као први под окриљем Српске академије наука. Већ на једној од првих седница директор Антон Билимовић формулисао је визију која је остала упамћена: математичаре је назвао „зидарима који раде на одржавању и ширењу темеља величанствене зграде прогреса човечанства”.
Вера Шеган Радоњић
Весна Тодорчевић
Подвизање ума
АЛЕКСАНДРИНЦИ
Нема сумње пак да су дела геометара александријске епохе (Клаудије Птоломеј, Менелај и Херон) нашла плодно продужење како у математици на западу, тако и у Kући мудрости у Багдаду, код арапских математичара на истоку. Ови последњи би најпре дела с грчког језика превели на арапски, а потом углавном стваралачки обогаћивали. И тако су почев од 12. века оба наслеђа – грчко и арапско – могли да преузму математичари на западу и да уложе своје даље стваралачке напоре у вези са њима.
Милан Тасић
Срицање историје
СУМЊИВИ ШОЛОХОВ
Стварно или фиктивно ауторство појављује се и као актуелан проблем, изазивајући врло често дуготрајне и тешко решиве спорове. Један од таквих је, на пример, и питање ауторства Тихог Дона, једног од најпознатијих и најцењенијих дела 20. века. Покренуто практично од самог почетка, од момента појаве овог познатог дела-епопеје, тј. његове две прве књиге, у 1928, оно је у више наврата обнављано, да би највећи публицитет добило 1974. објављивањем књиге Стремя Тихого Дона (Загадки романа). У њој је аутор(ка) под псеудонимом D* изнела верзију по којој аутор романа није Михаил Шолохов, добитник Нобелове награде 1965, већ Фјодор Дмитријевич Крјуков (1870–1920). Њену анализу и тврдње подржали су Александар Солжењицин, који је написао и предговор за наведену књигу, и Рој Медведев.
Рајко Буквић
Расплитање ума
ЛЕВИЈАТАН И СЛЕПИ МИШЕВИ
Научне чињенице нису ни чисто пресликавање природе, ни обичан друштвени договор. Оне су стабилизовани резултат материјалних, текстуалних и институционалних аранжмана који морају да буду довољно чврсто постављени да би други људи, односно неексперти пристали да их сматрају поузданим.
Петар Нуркић
Виртуелни рај
КАТЕДРАЛНА МИСАО
(Или: Како бити добар предак)
Али, није реч само о грађевинама, архитектури, тунелима и мостовима, облакодерима или другим творевинама од чврстог материјала, овакво размишљање се односи и на друштвене инстутуције, економске ентитете или друштвене групе протегнуте кроз време. Катедрале су напросто ту, најочигледнија наша чежња за вечношћу, борба против гравитације оличена у камену.
Горан Станковић
По глави читаоца
НАЈКОНТРОВЕРЗНИЈИ
Пројекат „Јадар” представља један од најконтроверзнијих рударско-индустријских подухвата у савременој историји Србије. Иако српске власти и компанија „Рио Тинто” у јавности овај пројекат најчешће приказују искључиво као „зелени рудник”, анализа доступне документације, регулаторног оквира и изјава актера указује да је реч о комплексном рударско-хемијско-индустријском подухвату са значајним еколошким, друштвеним, здравственим и економским последицама за локалну заједницу и шире.
Вера Дондур
Ментална лозинка
ЈЕДИНСТВЕНО ЧУЛО
Најпознатији пацијент у региону пробудио се потпуно неочекивано из вишемесечне дубоке коме, па су ажурни новинари покушавали да на све дозвољене и недозвољене начине што пре дођу до њега бар на пар минута, и добију ексклузиван интервју за своје верне читаоце. Није мала ствар вратити се у живот након примљеног струјног удара од 50.000 волти, који је истовремено оставио у мраку поједине делове Србије и Румуније. Лако је могуће да га је управо он и проузроковао док је детаљно, да није могло бити детаљније, проверавао поједине сумњиве склопке хидроелектране Ђердап 2 – тако бар тврде велики стручњаци што се у све разумеју.
Миодраг Иванишевић
