Откриће потенцијалних звезда црних рупа представља прекретницу у разумевању природе „малих црвених тачака”. Свемирски телескоп је, можда, отворио прозор у потпуно нову класу небеских тела која су била кључни градивни блокови младог космоса, а до сада нису ни могле да се замисле.
Kада је свемирски телескоп James Webb (ЈWSТ) 2022. године почео да шаље прве податке из најдубљих делова свемира, астрономи су наишли на неочекиван призор: загонетне, рубински светлуцаве објекте које су назвали „мале црвене тачке”. Ови сићушни трагови светлости у тами древног космоса постали су једна од највећих мистерија савремене астрофизике. Шта су они заправо и како је могуће да нешто толуко дуго сија интензитетом који збуњује и најмоћнијеинструменте данашњице?
У потрази за одговорима тим астронома који предводи Рохан Наиду фокусирао се на изузетан објекат идентификован у оквиру истраживања Mirage or Miracle (МоМ). Назван -1*, налаз је анализиран у студији објављеној 12. августа у часопису Naturе. Та светлост потиче из доба од 660 милиона година након Великог праска. С обзиром на то да је свемир стар око 13,8 милијарди година, то значи да је она путовала космосом отприлике 13,1 милијарду година пре него што је стигла до телескопа. „Веома је битно пронаћи објекат с којим ништа не може да се пореди, с обзиром на огромне базе података о милијардама звезда, галаксија и црних рупа у нашим архивама”, каже астроном Рохан Наиду.
Научници су смислили јединствену претпоставку: МоМ-BH*-1 би могао бити звезда црна рупа (black hole star). Према компјутерским симулацијама, она је 100.000 пута масивнија од нашег Сунца, али се не налази у празном простору. Обавијена је гигантском, густом чауром од водоника приближне величине као Сунчев систем. Иако се објекат споља понаша као звезда, сјај је сувише интензиван да би био резултат нуклеарне фузије, процеса који покреће обичне звезде. Уместо тога, он сија енергијом саме црне рупе која се крије у средишту, а гасни омотач је трансформише у светлост коју видимо.
У астрономији изразито црвена боја обично указује на постојање космичке прашине. Међутим, МоМ-BH*-1 представља парадокс: подаци показују да унаоколо готово уопште нема прашине. Црвена боја је, заправо, резултат густог гаса и самог ширења свемира, које растеже светлосне таласе док не постану црвени. Kључни доказ за ову тврдњу јесте Балмеров скок (Balmer break) – феномен када светлост потпуно нестаје на одређеној таласној дужини. Тај специфични потпис упућује на то да густи водоник апсорбује светлост, што потврђује постојање гасовитог омотача у окружењу без прашине. Откриће суштински мења претпоставке у вези с тим како су се први масивни објекти формирали у раној, чистијој васиони.
МоМ-BH*-1 није изолован случај. До 2025. године речени телескоп је идентификовао 341 сличан објекат, наговешћући да је рана васиона била посута оваквим црвеним пегицама. Ипак, остаје јединствен јер његова светлост толико доминира да потпуно засењује матичну галаксију. То омогућава да се посматра чиста енергију овог загонетног тела без ометања околних звезда. „Свака од поменутих тачака је у складу са оним што бисмо очекивали од звезде црне рупе смештене у раној галаксији”, објашњава Наиду.
Откриће потенцијалних звезда црних рупа представља прекретницу у разумевању природе „малих црвених тачака”. Свемирски теклескоп је, можда, отворио прозор у потпуно нову класу небеских тела која су била кључни градивни блокови младог космоса, а до сада нису ни могле да се замисле.
После Великог праска
Мале црвене тачке (LRD) су класа малих, црвенкасто обојених астрономских објеката које је снимио свемирски телескоп James Webb. Откриће је објављено у марту 2024. године и нису довољно схваћене због ограниченог прикупљања података. Чини се да су постојале између 0,6 и 1,6 милијарди година након Великог праска (пре 13,2 до 12,2 милијарде година), а вец́ина је пронађена око 600 милиона година након њега. (Википедија).
(Илустрација МIТ/Хозе-Луис Оливарес)
(Астрономски магазин)
