Otkriće potencijalnih zvezda crnih rupa predstavlja prekretnicu u razumevanju prirode „malih crvenih tačaka”. Svemirski teleskop je, možda, otvorio prozor u potpuno novu klasu nebeskih tela koja su bila ključni gradivni blokovi mladog kosmosa, a do sada nisu ni mogle da se zamisle.
Kada je svemirski teleskop James Webb (JWST) 2022. godine počeo da šalje prve podatke iz najdubljih delova svemira, astronomi su naišli na neočekivan prizor: zagonetne, rubinski svetlucave objekte koje su nazvali „male crvene tačke”. Ovi sićušni tragovi svetlosti u tami drevnog kosmosa postali su jedna od najvećih misterija savremene astrofizike. Šta su oni zapravo i kako je moguće da nešto toluko dugo sija intenzitetom koji zbunjuje i najmoćnijeinstrumente današnjice?
U potrazi za odgovorima tim astronoma koji predvodi Rohan Naidu fokusirao se na izuzetan objekat identifikovan u okviru istraživanja Mirage or Miracle (MoM). Nazvan -1*, nalaz je analiziran u studiji objavljenoj 12. avgusta u časopisu Nature. Ta svetlost potiče iz doba od 660 miliona godina nakon Velikog praska. S obzirom na to da je svemir star oko 13,8 milijardi godina, to znači da je ona putovala kosmosom otprilike 13,1 milijardu godina pre nego što je stigla do teleskopa. „Veoma je bitno pronaći objekat s kojim ništa ne može da se poredi, s obzirom na ogromne baze podataka o milijardama zvezda, galaksija i crnih rupa u našim arhivama”, kaže astronom Rohan Naidu.
Naučnici su smislili jedinstvenu pretpostavku: MoM-BH*-1 bi mogao biti zvezda crna rupa (black hole star). Prema kompjuterskim simulacijama, ona je 100.000 puta masivnija od našeg Sunca, ali se ne nalazi u praznom prostoru. Obavijena je gigantskom, gustom čaurom od vodonika približne veličine kao Sunčev sistem. Iako se objekat spolja ponaša kao zvezda, sjaj je suviše intenzivan da bi bio rezultat nuklearne fuzije, procesa koji pokreće obične zvezde. Umesto toga, on sija energijom same crne rupe koja se krije u središtu, a gasni omotač je transformiše u svetlost koju vidimo.
U astronomiji izrazito crvena boja obično ukazuje na postojanje kosmičke prašine. Međutim, MoM-BH*-1 predstavlja paradoks: podaci pokazuju da unaokolo gotovo uopšte nema prašine. Crvena boja je, zapravo, rezultat gustog gasa i samog širenja svemira, koje rasteže svetlosne talase dok ne postanu crveni. Ključni dokaz za ovu tvrdnju jeste Balmerov skok (Balmer break) – fenomen kada svetlost potpuno nestaje na određenoj talasnoj dužini. Taj specifični potpis upućuje na to da gusti vodonik apsorbuje svetlost, što potvrđuje postojanje gasovitog omotača u okruženju bez prašine. Otkriće suštinski menja pretpostavke u vezi s tim kako su se prvi masivni objekti formirali u ranoj, čistijoj vasioni.
MoM-BH*-1 nije izolovan slučaj. Do 2025. godine rečeni teleskop je identifikovao 341 sličan objekat, nagovešćući da je rana vasiona bila posuta ovakvim crvenim pegicama. Ipak, ostaje jedinstven jer njegova svetlost toliko dominira da potpuno zasenjuje matičnu galaksiju. To omogućava da se posmatra čista energiju ovog zagonetnog tela bez ometanja okolnih zvezda. „Svaka od pomenutih tačaka je u skladu sa onim što bismo očekivali od zvezde crne rupe smeštene u ranoj galaksiji”, objašnjava Naidu.
Otkriće potencijalnih zvezda crnih rupa predstavlja prekretnicu u razumevanju prirode „malih crvenih tačaka”. Svemirski tekleskop je, možda, otvorio prozor u potpuno novu klasu nebeskih tela koja su bila ključni gradivni blokovi mladog kosmosa, a do sada nisu ni mogle da se zamisle.
Posle Velikog praska
Male crvene tačke (LRD) su klasa malih, crvenkasto obojenih astronomskih objekata koje je snimio svemirski teleskop James Webb. Otkriće je objavljeno u martu 2024. godine i nisu dovoljno shvaćene zbog ograničenog prikupljanja podataka. Čini se da su postojale između 0,6 i 1,6 milijardi godina nakon Velikog praska (pre 13,2 do 12,2 milijarde godina), a većina je pronađena oko 600 miliona godina nakon njega. (Vikipedija).
(Ilustracija MIT/Hoze-Luis Olivares)
(Astronomski magazin)
