Неуронаучници су утврдили да алкохол не делује само на неуроне, већ и на ћелије мозга које учествују у одржавању имунитета. Експерименти на мишевима показали су да их подстиче да разграђују ванћелијску структурну мрежу која пружа потпору можданим ћелијама и помаже у одржавању стабилне комуникације међу неуронима. Познато је да алкохол знатно утиче на рад мозга, а истраживања показују да чак и мале количине могу да га оштете.
Међутим, питање како алкохол изазива оштећења на ћелијама и даље је предмет научних истраживања. Нова студија открила је да не делује само на неуроне, већ и на имуне ћелије мозга познате као микроглија. „Годинама су се учинци алкохола на мозак углавном посматрали кроз неуроне, и то с добрим разлогом: он делује директно на рецепторе”, каже неуронаучник Димитриос Давалос из клинике Кливленд, један од водећих аутора студије и додаје: „Праћењем микроглије у реалном времену видели смо да ове ћелије не реагују само на оштећења, оне непосредно доприносе штетним променама које алкохол изазива у мозгу”. Микроглија је саставни део имуног система мозга. Те специјализоване ћелије непрекидно надгледају стање можданог ткива, откривају могуће претње, уклањају мртве ћелије и оштећено ткиво и учествују у уклањању сувишних веза међу неуронима.
Истраживачи су користили мишеве изложене великим количинама алкохола. У експериментима су добијали етанол оралним путем, фозе су поновљане данима. Користили су двофотонску микроскопију и друге технике снимања за праћење. Резултати су показали да су се облик и рад микроглија знатно променили већ приближно сат времена након опијања, пре него што је наступио врхунац. Продужеци који се шире из тела ових ћелија постали су малобројнији и краћи, а смањивала се и површина коју су могле да надгледају. Промене су биле израженије после поновљеног излагања алкохолу.
Уочили су, такође, да микроглија оштећује ванћелијску мрежу структурних молекула која подржава мождане ћелије и помаже одржавање стабилне комуникације међу неуронима. Код мишева којима је даван алкохол микроглија је почела да захвата и разграђује делове ове мреже, чиме ју је нарушавала. Према тумачењу, тај процес доводи до губитка синаптичких веза, што доприноси поремећајима у функционисању неурона, а могуће је да учествује и у настанку неких седативних деловања алкохола.
У посебном експерименту користили су генетски измењене мишеве код којих су онемогућили деловање протеина МиД88 у микроглији. Он има важну улогу у укључивању имунског одговора. Код животиња са утишаним геном за МиД88 деловање алкохола изазвало је знатно мање оштећење неурона, мање изражених промена облика и понашања микроглије и слабије седативно дејство. У одвојеним испитивањима, истраживачи су код ових мишева помоћу ензима разградили ванћелијску мрежу. Када су животиње потом изложене алкохолу, поново су се јавили губитак синаптичких веза, поремећаји моторичких способности и седативно дејство.
Према истраживачима, наведени исход указује на то да нарушавање ванћелијске мреже није само последица алкохола већ и један од кључних процеса који непосредно доприносе штетним утицајима на мозак. Истраживачи су, иначе, анализирали и мождано ткиво шест преминулих особа с поремећајем употребе алкохола. У поређењу с контролним узорцима, опажени су знаци нарушавања ванћелијске мреже. Речени налаз указује на могућност да се сличан облик оштећења мозга, подстакнут микроглијама, појављује и код људи који прекомерно уносе алкохол. Ипак, резултати анализе малог броја људских узорака сами по себи не могу да потврде да се исти механизам одвија на исти начин код људи као код мишева. Налази би могли да помогну да се осмисле нови начини спречавања или ограничавања оштећења мозга узрокованих алкохолом. Протеин МиД88 представља једну од могућих мета за будућа истраживања, чије је онемогућавање код мишева било повезано са смањењем оштећења.
Истраживачи сматрају да би тај механизам могао да буде важан и за разумевање дејства других супстанци, а и неких неуролошких обољења. „Открили смо специфичан неуроимунски пут који алкохол активира, а могуће је да и друге супстанце могу да покрену исти поступак. Моја лабораторија истражује како можемо да делујемо на микроглију или заштитимо ванћелијску мрежу мозга да бисмо спречили или ограничили оштећења изазвана психоактивним супстанцама, а можда и другим неуролошким обољењима”, наглашава Давалос. Резултати истраживања објављени су у научном часопису Immunity.
(РТС)
