Oko zvezda s različitim svetlosnim uslovima mogao bi se razviti drugačiji oblik života. Stoga su u Institutu Karl Segan na Kornel univerzitetu prikupili više od 20 vrsta bakterija koje upijaju svetlosnu energiju putem pigmenta karotenoida.
Kada pomislimo na planetu na kojoj potencijalno buja život, verovatno nam prvo na pamet padne nebesko telo kojim dominira plava i zelena boja. No, naučnici se s tim ne slažu i smatraju da bi, u potrazi za vanzemaljskim životom, trebalo potražiti ljubičaste planete. Iako se ideja čini čudnom, njen temelj zapravo počiva na zemaljskoj biologiji. Naša planeta je zelena zbog hlorofila, zelenog pigmenta u biljkama. Ali fotosintetske bakterije koje žive u uslovima slabog osvetljenja obično su ljubičaste boje da bi maksimalno iskoristile infracrveno zračenje.
„Ljubičaste bakterije mogu napredovati u širokom rasponu uslova, što ih čini jednim od najboljih kandidata za vrstu života koja bi mogla dominirati raznim svetovima. A zbog crvenih zvezda bi mogle imati jako povoljne uslove za fotosintezu”, kaže astrobiološkinja Lihija Fonseka Koeljo iz Instituta Karl Segan na Univerzitetu Kornel u SAD, a prenosi Science Alert.
Naše Sunce spada u spektralnu klasu žutog patuljka. Njegova svetlost je zapravo bele boje, ali zbog pozicije na obzorju i raspršenja svetlosti izgleda žuto (ponekad i naradžčasto ili crvenkasto). Kada se približi kraju života, ono će ekspandirati u divovsku crvenu zvezdu, navodi NASA. Toliko će narasti da će doslovce progutati Merkur i Veneru, možda i Zemlju. No, do toga je dalek put. Sunce bi trebalo žariti i paliti još pet milijardi godina pre nego što se, nakon širenja, smanji i postane beli patuljak.
Beli patuljak, zapravo, opisuje konačni stadijum zvezda male mase, među kojima je Sunce. Iako je ono sada milion puta veće od Zemlje, beli patuljci su otprilike veličine naše planete. Međutim, Sunce ne spada u najzastupljenije zvezde u našoj galaksiji. Najviše ima onih manjih i crvenijih koje emituju manje toplote i svetlosti. Crveni patuljci čine skoro 75 posto svih zvezda u Mlečnoj stazi, stoga postoji velika šansa da se vanzemaljski život razvije na egzoplaneti koji kruži oko „crvenog sunca”.
Istraživači iz Instituta Karl Segan su stoga krenuli da načine katalog različitih oblika života da utvrde na koji način bi se oni mogli razvijati u okruženju crvenog patuljka i kako bismo ih mi percipirali, odnosno uočili izdaleka. Hlorofil na Zemlji nije samo u biljkama, takođe ga imaju cijanobakterije (najstariji fotosintetski organizmi na Zemlji). To nije slučajno. On se nalazi u hloroplastu, a smatra se da su hloroplasti nastali iz drevnih cijanobakterija koje su ušle u endosimbiozu sa ćelijom i preuzele njenu ishranu fotosintezom.
No, oko zvezda s različitim svetlosnim uslovima mogao bi se razviti drugačiji oblik života. Stoga su Koeljo i kolege prikupili više od 20 vrsta bakterija koje upijaju svetlosnu energiju putem pigmenta karotenoida. Ovi mikroorganizmi dobro napreduju na crvenom i infracrvenom svetlu, koristeći bakteriohlorofile što apsorbuju talasne dužine svetlosti koje ne upotrebljavaju biljke ili cijanobakterije i ne proizvode kiseonik. Stručnjaci su merili pigmente različitih bakterija i kreirali modele vanzemaljskih svetova s različitim površinskim i atmosferskim uslovima. U svim slučajevima bakterije su uzrokovale stvaranje intenzivne nijanse svetlosti na planeti koje bi se potencijalno mogle otkriti izdaleka.
Mikrobi zbog karotenoida, zavisno od vrste bakterija, mogu biti više narandžasti, crvenkasti ili smeđi. Bogata populacija takvih bakterija mogla bi obojiti egzoplanetu u hladnije nijanse, što bi predstavljalo naznaku postojanja nekog oblika fotosinteze. „S obzirom na to da ljubičaste bakterije mogu napredovati u tolikom rasponu različitih uslova, lako je zamisliti da bi na mnogim udaljenim svetovima ljubičasta mogla biti nova zelena”, objasnila je astrobiološkinja Lisa Kalteneger, direktorka Instituta Karl Segan.
Istraživanje Purple is the new green: biopigments and spectra of Earth-like purple worlds objavljeno je u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.
(Iustracija Shutterstosk)
(Indeks)
