ГАГАРИНОВИ ПУТОКАЗИ

ЧЕКАЈУЋИ СРПСКОГ „ТЕСЛУ-1”

Лансирање индијске ракете (Википедија)

Индија је 23 јуна ракетом PSLV-HL лансирала сателит Carkosat-2Е за снимање површине Земље и још 30 пропратних малих космичких апарата од којих су многи израђени на универзитетима широм света. Надамо се да ће у догледно време у космос полетети сателит који су пројектовали српски студенти.

Мр Грујица С. Ивановић

Лансирање је обављено са прве рампе Kосмичког центра који носи име Сатиша Дхавана, на острву Шрихарикота. Основни и наносателити су се успешно су се одвојили од ракете-носача и доспели на поларно сунчано-синхрону орбиту висине 505 километара. Укупна маса свих сателита износи 955 килограма.

Основни корисни терет је сателит Cartosat-2Е масе 700 килограма, који је намењен сондирању Земљине површине. Поред овог, у космос је лансирано 30 субсателита, масе од 50 до једног килограма, који су израђени у 14 држава.

Основни корисни терет

Поменимо јапански CE-SAT-1 за тестирање електронских компоненти, затим индијски NUISAT масе 15 килограма који је пројектован на једном Исламском универзитету и италијански астрономски Max Veller Sat, такође масе 15 килогрема, на коме се налази мали рендгенски телескоп.

Лeтонски експериментални сателит Venta-1, масе 7,5 килограма и димензија 40x40x5 сантиметара, направили су студенти Техничког универзитета у Риги. То је, уједно, први сателит ове мале државе. Ту је и група од седам америчких малих сателита серије Lemur, сваки масе по 4 килограма. Неки од њих носе необична имена (на пример, ShainaJohl, LucuBruce  ЛуцyБрyце и KungFoo).

Летонски центар

У пртљажнику су била три телекомуникациона сателита серије Diamond  (плави, зелени и црвени), израђени у Данској за међународни конзорцијум Sky ans Space Global, , чије се седиште налази у Аустралији. Сваки тежи по шест килограма. Немачки експериментлани сателит COMPASS -2, масе 4 килограма, направљен је исто тако на једном универзитету, док су стручњаци британске компаније Surrey Space пројектовали још један експериментални сателит ИфлатеСаил, масе 4 килограма.

Још један субсателит начинили су студенти, овог пута на Универзитета у Виљнусу. Назван је LituanicaSAT-2, масе 4 килограма. А високошколци из Рима су пројектовали сателит URSA MAIOR (масе 3 килограма) за проучавање атмосфере. Исти задатак имаће кинески сателит NUDTSat, масе два килограма.

Летонски сателит у термичкој комори

Земљина атмосфера биће, такође, у фокусу аустријског експерименталног сателита Pegasus (2 килограма), британског сателита UCLSat, исте масе, пројектован на универзитету у Лондону, и чешког  малог сателита VZLUsat-1, израђеног у Прашком научноистраживачком институту, на коме се налази мали рендгнски телескоп за регистровање космичких зрака у дијапазону од 3-50 keV.

Чешли сателит

Индијском ракетом су лансирани и амерички сателити CICERO (за даљинско сондирање Земље) и Tuvak-53B, италијански сателит D-Sat и фински сондажни апарат Aaalto-1, масе 4 килограма. Француски сателит ROBUSTA-1B, масе 1килограм, предвиђен је за мерење радијације у орбити око Земље, док се на чилеанском сателиту SUCHAI тестирају нове технологије.

Kоначно, последњи минисателит који је доспео у космосиндијском ракетом је словачки образовни skCUBE, израђен у домаћој Организацији космичких истраживања.

Гледајући како студенти у многим државама, чак и у онима без космичке традиције, пројектују, израђују и тестирају сателите који касније круже око Земље, искрено се надам да ћемо једног дана видети сателит осмишљен и направљен на неком од српских универзитета. Изненадићете се да је пројектовање и израда малог сателита веома једноставна, да све то може бити урађено на неком од техничких факултета, уз скромну финансијску подршку државе или неког спрског Илона Маска и да као субсателит буде лансиран на некој јефтиној индијској, кинеској или руској ракети за релативно мале паре.

Можда поново треба покренути иницијативуизраде и лансирања првог српског сателита „Тесла-1”, замишљеног још 2008. године.

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар