МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПАТУЉАК И СЕДАМ СНЕЖАНА

Звезда Трапист-1 и пратиље (НАСА)

Звезда Трапист-1 и пратиље (НАСА)

Седам снежана облети око свог патуљка најдуже за десетак, а најкраће за дан и по. Где? На Земљи, свакако, није јер браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, нису такву бајку написали.

Слична скаска одиграва се у космосу, на 39 светлосних година од нас, у сазвежђу Водолије (што је у космичким размерама близу), у којој учествују једна омања звезда (Трапист-1), астрономским речником названа „црвени патуљак”, и седам, засад безимених планета, које прилично подсећају на нашу. Названа је по истоименом телескопу помоћу којег је откривена, чији је скраћено име (Transiting Planets and Planetesimals Small Telescope) смишљено у славу хришћанског верског реда – траписти и истоименог пива које су сами справљали.

Све планете су разврстане
од 0,4 до 1,4 Земљине масе.

И раније су астрономи налазили седам ванземаљских светова на окупу, али никада толико Земљи налик, и то на одстојању на којем се, с великом вероватноћом, може се рећи да су на површини сачувале воду. На четвртој, петој и шестој не икључује се постојање водених океани (тзв. настањиво подручје), а то је први услов за развитак живих створења.

Али то су претпоставке које ће се једино поткрепити мерењем таласне дужине светлости са звезде, привремено заустављене проласком неке од планета. Тада ће се знати којом врстом гасног прекривача се одлику, иако је за две најближе већ је потврђено да нису обмотане водоником. Из тоха се закључује да су стеновитог састава.

Завирујући кроз два 60-сантиметарска (пречник) телескопа – једног у Чилеу, а другог у Мароку – осматрачи неба стрпљиво су мотрили да ли се ишта, готово једва приметно, промени у слабашном сјају звезде. И најмање одступање значило би да је некакво тело накратко засењује. Два летимична увида су, управо, на то указала, због чега су још неки телескопи позвани да притекну у помоћ, а понајпре „свемирска осматрачница” Спицер која је двадесет дана заредом гвирила у звезду Трапист-1.

Слагалица настанка

Из посматрачких података су се испилиле четири, а не једна планета, које су је обилизале у размацима од четири, шест, девет и дванаест дана. Убрзо су уочене још две ближе – једна је обигра за 1,5 дан, а друга за 2,4 дана. А где се загубила седма из ове космичке скаске? Оптрчава око звезде на најдаљем растојању од свих, једном у 20 дана. У том погледу омања породица подсећа више на Јупитер и његове сателите.

Све планете су разврстане од 0,4 до 1,4 Земљине масе. Претпоставља се да су се уобличиле знатно даље од садашњих путања, а у међувемену се приближиле матичној звезди. Ова чињеица највише голица научничку знатижеље, јер очекују да ће – кад прикупе додатне показатеље – склопити потпуну слагалицу настанка планета у космосу – од стеновитих до ледених.

То је онда ванземаљски
камен из Розете, исписан
са седам различитих језика.

Зашто су се толике земљолике поређале једна покрај друге на на тако малом одстојању? Све одреда су, наиме, ближе матичној звезди но Меркур Сунцу. И то копка космолошке умове, јер су и Венера и Земља настале у истим условима, а сада се и те како разликују: прва је беживотна и заклоњена густим, гасовитим и отровним омотачем, а на другој влада изобиље животних облика.

Уколико једна од новопронађенх угошћује живот, а друга не, како се то могло догодити? То је онда ванземаљски камен из Розете исписан са седам различитих језика. На земаљском из времена Птоломеја Првог (196. година пре наше ере) у горњем реду су староегипатски хијероглифи, у средњем демотско писмо (упрошћени хијероглифи), а у доњем старогрчки језик.

Сијаће дуго, баш дуго

Чак и да се на делу неке од седам планета открије течна вода, то не доказује постојање живота. Поврх тога, матична звезда израчује отприлике исте количине ултраљубичастих и икс-зрака које би сасвим могле да га избришу, уколико није обавијена дебелим гасним омотачем (атмосфера).

Захваљујући својој маленкости,
сијаће хиљаду пута дуже од Сунца.

Искрсава још једна сметња: све су, наиме, само једном својом половином окренуте Траписту-1, по угледу на Месец који Земљи показуеј само једно лице, што доказује да су у тзв. гравитационој клопки. На тој страни је, свакако, топлије, али атмосфера је у стању да топлоту на супротну, тамну страну, чиме би се избегла непремостика препрека за живот.

Замислите накратко да сте на петој планети. Шта бисте опазили? Затамњено небо, јер у ваше очи стизале тек двестотинке светлости од оне којој сте обасути на Земљи, што је светлије од Месеца у ноћи. А оближња звезда? Изгледала би трипу крупнија од Сунца, управо због близине. Поједини истраживачи очекује да буде тамноцрвене боје, али би људском оку пре личила боју лососа зато што испушта инфрацрвено зрачење које му је недоступно.

Испоставља се да су и други астрономи посматрали поменуту седморку; тако је Хабл трагао за њиховом атмосфером, а Кеплер им мерио масу. Ни ту није крај узбудљивом тагању: у Чилеу се гради већи телескоп, пречника једног метра, помоћу којег ће се наставити подробно осматрање патуљка и седам снежана.

Све планете су близу матичне звезде (НАСА)

Све планете су близу матичне звезде (НАСА)

Трагачи за ванземаљским животом никако не желе да пропусте дивну згоду да се у то непосредно увере. У таквом прегнућу увелико ће се ослонити на будући свемирски телескоп Веб, који ће бити одаслат следеће године у космос, да кроз инфрацрвене наочари види и даље и боље. Мали зелени, будите на опрезу!

Зашто смо звезду прозвали патуљком, иако је већа од својих пратиља? Зато што је хладниј и мања у поређењу с нашом: досеже око осам одсто масе, 11 посто пречника, више него двоструко хладнија (површинска температура износи 2.260 Целзујових степени, а Сунца 5.530) и 2.000 пута је блеђа од наше звезде.

Напунила је тек 500 милиона година, за разлику од Сунца које је деветоструко старије (4,6 милијарди). Зато ће, захваљујући својој маленкости и штедљивости (спорије сагорева своје гориво), сијати још четири-пет хиљада милијарди година, хиљаду пута дуже од Сунца!

Таквих је, иначе, највише у Млечном путу, дванаест пута више него сунцоликих.

Станко Стјиљковић

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар