МЕЂУ ИЗМЕЂУ

РЕЉЕФ ПРВЕ ЖЕНЕ-ФАРАОНА

Хаттшепсут (Википедија)

Хаттшепсут (Википедија)

Складиште Универзитета Свoнзи у Велсу крило је рељеф од кречњака који је највероватније представа прве египатске жене-фараона Хатшепсут.

Рељеф је део колекције фармацеутског предузетника Хенрија Велкома и стајао је запакован у складишту од 1971. године, рекао је универзитетски египтолог Кен Грифит. Након што је годину дана раније пронашао црно-белу фотографију дела, Грифит је затражио да га изнесу из складишта како би га показао својим студентима. Чим га је видео уживо, знао је да је нешто посебно.

Дело се састоји од два залепљена фрагмента и отприлике је величине већег тањира. На његовој предњој страни је изрезбарена глава у профилу, а већи део лица је одломљен. Хијероглифи украшавају простор изнад фигуре. На полеђини горњег фрагмента је необичан делимичан рељеф доње половине мушког лица са брадом.

Оно што је Кена Грифита дефинитивно
уверило да пред собом има представу
жене-фараона јесте коришћење ,женске
заменице’на хијероглифу изнад главе.

Првобитно се мислило да антиквитет припада Једанаестој династији, која је владала између 2134. и 1991. г. п. н. е. Међутим, када је Кен Грифит уживо видео дело, схватио је да заправо припада периоду Осамнаесте династије, из времена од око 1500. до 1292. г. п. н. е.

Рељег први женског влада<р (Википедија)

„Фризура, начин на који je лице исклесано, укључујући и око, сваки ситни детаљ, лепеза иза главе”, навео је Грифит неколико уметничких украса који су га уверили да је реч о уметности Осамнаесте династије. Такође, кречњак на коме је исклесан рељеф истог је типа и боје као онај у Хатшепсутином храму у Деир ел-Бахрију код Луксора. Оно што је Грифита дефинитивно уверило да пред собом има представу жене-фараона јесте коришћење ,женске заменице’на хијероглифу изнад главе.

Иако је Хатшепсут често представљана
с краљевском брадом, што је одговарало
њеном статусу фараона, брада која је
додата горњем делу њеног оригиналног
лика кратка је, а такву су обично носили званичници нижег ранга.
Нажалост, овo уметничко дело не доноси нове информације о Хатшепсут, првој жени-фараону која је владала између 1479. и 1458. г. п. н. е. Грифит је навео да није неуобичајено пронаћи фрагменте из загробног комплекса у Деир ел-Бахрију по египтолошким колекцијама широм света с обзиром на то да су почетком 19. века ловци на благо на велико продавали рељефе украдене са античких локалитета.

Енглески египтолог је приметио да данашњи изглед овог дела сведочи о немарном ставу према историјским артефактима. Наиме, оно што је сада доњи фрагмент рељефа, а то је део мушког лица са брадом, првобитно је било изрезбарено на полеђини горњег фрагмента. Одвајањем полеђине овај комад је могао да се уклопи као део слагалице на одломљену горњу половину лица краљице. Грифит сматра да је највероватније аукционар или продавац антиквитета с краја 19. в. или с почетка 20. века одлучио да ће рељеф бити много вреднији ако изгледа као цео.

Како није схватио да је представа на предњој страни женска, дилер је оригиналном фрагменту додао комад са мушком брадом.Иако је Хатшепсут често представљана с краљевском брадом, што је одговарало њеном статусу фараона, брада која је додата горњем делу њеног оригиналног лика кратка је, а такву су обично носили званичници нижег ранга.С обзиром на важност овог антиквитета, глава Хатшепсут је заувек напустила складиште и тренутно је део поставке у Египатском центру града Свонзи.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар