АРГУСОВ ПОГЛЕД

СВЕТ НА ПАРНИ ПОГОН

Илустрација Владимира Петковића

Илустрација Владимира Петковића

Шта би се десило да су се обистинила суморна предвиђања водећих математичара с краја 18. века? Недостајло би много тога, сами се у то уверите пажљиво осмотривши уметничку илустрацију испод наслова. Чак и савремена медицинска дијагноза, за коју је писац Олдос Хаксли рекао да је ,,толико напредовала да практично више ниједан човек није здрав”.

Petkovic Miodrag

Проф. др Миодраг Петковић

Kрајем 18. века неки водећи математичари, укључујући Лагранжа (Жозеф Луј) и Даламбера (Жан л` Рон), сматрали су да су истраживања у математици исцрпљена. Разлог за овај песимизам тесно је повезан са тенденцијом да се од времена старог Вавилона па до Ојлера и Лапласа развитак математике идентификовао с развитком механике и астрономије. Ове гране су представљале инспирацију и усмеравале најзначајнија математичка открића и сматрало се да је овај процес достигао кулминацију.

Не бисмо имали компјутере и
лаптопове, интернет, сателитску
телевизију, мобилне телефоне, GPS,
CD и DVD плејере, MP3 плејере…

Међутим, нова генерација математичара произашла из француске револуције и појава генија из Гетингена – Гауса (Карл Фридрих), убрзо су дали нови замах математици. Наступило је време развоја многих нових математичких дисциплина, у коме ниједан математичар неће разумети све, а многи људи неће разумети ништа.

Шта би се десило да је математика остала на нивоу знања из Ојлеровог (Леонард) и Лагранжовог времена? О овоме је написано много чланака и књига, јер је то врло изазовна и захтевна тема; било који кратак приказ био би непотпун. Ипак, поменимо најважнију последицу: без напретка математике не би било напретка у многим инжењерским дисциплинама, биологији, медицини, саобраћају, свемирским летовима, економији и тако редом, што би се у крајњој мери одразило на квалитет живота људи и, оно најстрашније, и даље би превладавао кратак животни век.

Данас метеоролошке прогнозе могу
некима да разреше велику дилему
пред полазак на посао: да ли
понети кишобран или не?

Можда би врло мали проценат богатих имао лагодан живот (не баш изненађујућа чињеница, било је то у сваком цивилизацијском добу), али не би ни они превише дуго уживали у свом богатству и свему ономе што оно носи јер би и њихов животни век био знатно краћи.

Лакше је набројати чега бисмо били лишени. Не бисмо имали компјутере и лаптопове, интернет, сателитску телевизију, мобилне телефоне, GPS, CD и DVD плејере, MP3 плејере… Мегаграђевинске структуре попут великих мостова и облакодера нису могући без огромних прорачуна и дизајнерских техника, тако да би постојале само у машти појединаца и филмовима попут „Мегаполиса” (1927),  чувеног немачког режисера Фрица Ланга.

Без оптимизационих метода и теорије графова саобраћај би био у колапсу, а регуларни превоз авионима (наравно, врло скромних, јер би њихов развој био ограничен недостатком сложене математичке теорије и механике флуида) тешко да би био могућ без радара и навигације. Свемирски летови остали би на нивоу маштарија Жила Верна и Херберта Џорџа Велса. Без сателита и сателитских снимања метереолошких појава дуж читаве Земљине кугле и суперкомпјутера за обраду добијених података, метереолошке прогнозе биле би на нивоу ,,ове године биће гадна зима Индијанци већ три године сакупљају дрва” или на мало вишем.

Данас метеоролошке прогнозе могу да предвиде велике природне катастрофе, урагане, мразеве, сушне периоде, и да на тај начин спасу животе великог броја људи. И чак да некима разреше велику дилему пред полазак на посао: да ли понети кишобран или не?

Финансијски систем функционисао би на примитивном нивоу, стицање добитка или губитак добара или новца била би појава без довољно контроле; инвестициона улагања увек би била ризична. Финансијски експерти имају пуно различитих математичких оруђа и метода који помажу брокерима на берзи приликом одлучивања. Поменимо, на пример, специјализоване статистичке моделе за анализу историје података у одређном периоду или вероватноћу и стохастичке методе за предвиђање понашања финансијског токова и кретања акција. У данашње време у финансијским трансакцијама посебно је значајна Блек-Скоулсова парцијална диференцијална једначина која у временском домену значајно доприноси прецизности процене акција с врло малим ризиком.

Kомпјутерска томографија (CT) за скенирање у медицини није могућа без математичке теорије (дигитална геометрија, Фуријеови редови), што би онемогућило велики број прецизних и ефикасних дијагностичких података. Стагнација биолошких и медицинских истраживања без статистике, компјутера и пратећих сложених система директно би се одразила на дужину животног века. Ево врло илустративног примера: године 1947. просечан животни век у свету био је само 48 година, док је у 2013. тај просек износио 65 година.

До овог драстичног повећања дошло је услед побољшања услова живота, али и због примене све ефикаснијих лекова и дијагностичких уређаја и метода чији развој не би био могућ без математике. Помало у озбиљном и помало у шаљивом тону, чувени писац Олдос Хаксли („Врли нови свет”) једном је рекао да је ,,дијагноза у медицини толико напредовала да практично више ниједан човек није здрав”.

Недостајало би нам још много тога. Уместо даљег набрајање ствари и погодности које не бисмо имали, дајемо једну илустративну паралелу на глобалном нивоу: како би свет изгледао да су парне машине остале као једини енергетски погон. На горњој слици урађеној помоћу компјутера у Steampunk стилу дизајнер Владимир Петковић (који живи и ради у Сан Франциску, САД) даје своје виђење скоро апокалиптичне визије света ,,на парни погон”. Приказана уметничка илустрација изабрана је у светску колекцију под називом Computer Arts – Steampunk Graphics, луксузне књиге у издању Grafito Books из Лондона.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар