МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЖИВЧАНО НАДАРЕНИ

Предчеоне везе (Данијеле Дуранте)

Предчеоне везе (Данијеле Дуранте)

Такви, наиме, имају знатно више нервних веза између десне и леве половине мозга. Ако не верујете, завирите сами у предчеони режањ.

Може ли се препознати даровита особа? Тројица истраживча, неуронаучник Рекс Јанг са Универзитета Нови Мексико и статистичари Дејвид Дансон са Дјук универзитета (САД) и Данијеле Дуранте са Универзитета Падова (Италија) су, по свему судећи, одгонетнули загонетку.

Налази наговешћују како две половине (хемисфера) мозга комуницирају код даровитих појединаца. Такви, наиме, имају знатно више нервних веза између десне и леве. Ако не верујете, завирите сами у предчеони режањ мозга, веома живахно подручје одговорно за сазнајне (когнитивни) процеси, као што су доношење одлука, планирање будућности и слично.

Сада слободно баците све
приручнике и откажите
течајеве на којима су вас
подучавали како да подстакнете
стваралаштво у својој глави.

Истраживање је предводио неуронаучник Рекс Јанг са Универзитета Нови Мексико који је прикупио податке. При томе је користио нарочиту технику магнетне резонанце (MRI), познату под именом распростирање неуронских влакана, да завири испод лобање живих људи и уђе у траг путањама аксона пратећи кретање воде кроз њих.
Након тога су рачунари прочешљали све снимке који су достизали један гигабајт и претворили их у тродимензионалне карте – схему можданог ожичења. За ову сврху проучено је повезивање у 68 области у белој маси мозга здравих високошколаца који су се добровољно пријавили за испитивање.

Најнадаренији имају знатно
више веза у белој твари мозга.
Заборавите заувек чувени мит да
се тајна крије у десној полутки.

Нервне ћелије виших кичмењака, па и човека, налазе у површинском слоју сиве твари – можданој кори, а њихови наставци стварају се у унутрашњости мозга – бела твар (материја). Мождана кора је, иначе, седиште целокупне нервне делатности и умне активности. Бела твар лежи испод сиве твари и повезује милијарде неурона посредством електричног пражњења на синапсама.

Мрежа нерава у мозгу (Викимедија комос)

Мрежа нерава у мозгу (Викимедија комос)

Испитаници су попунили упитнике који су обухватили десет области личних постигнућа, укључујући визуелне уметности, музику, стваралачко писање, игру, кување и науку. Одговори су били подлога за израчунавање тзв. мешовитог стваралачког учинка свакога понаособ.

Претходно су рачунари обучени да прочешљају податке и да препознају разлике у можданом устројству. Након прегледања резултата скенирања и пропитивања закључено је да 15 одсто најнадаренијих од 19 учесника имају знатно више веза у белој твари мозга од истог постотка оних на дну.

Сада слободно баците све приручнике и откажите течајеве на којима су вас подучавали како да подстакнете тобожња средишта за стваралаштво у својој глави. Заборавите заувек и чувени мит да се тајна крије у десној полутки
Научници сматрају да ово откриће могло једног дана послужити у стручном процењивању и предвиђању нечијих природних стваралачких способности, чак и у праћењу можданих оболења старијих особа, на пример Алцхајмерове болести.

Истраживање је део деценију дугог подухвата, названог конектомика, у којем се користе најсавременије технике снимања да се препознају подручја богата густом мрежом нервних веза и да се исцртају њихове карте. У ту сврху осмишљени су статистички поступци установљавања да ли се мождана умреженост мења с порастом квоцијента интелигенције.

Али испитивани узорак је прилично мали, стога су потребна додатна пручавања с више учесника да би се дубље проникнуло да ли сваралаштво превасходно зависи од гушћих неуронских веза.

Стефан Вукашин

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар