Takvi, naime, imaju znatno više nervnih veza između desne i leve polovine mozga. Ako ne verujete, zavirite sami u predčeoni režanj.
Može li se prepoznati darovita osoba? Trojica istraživča, neuronaučnik Reks Jang sa Univerziteta Novi Meksiko i statističari Dejvid Danson sa Djuk univerziteta (SAD) i Danijele Durante sa Univerziteta Padova (Italija) su, po svemu sudeći, odgonetnuli zagonetku.
Nalazi nagovešćuju kako dve polovine (hemisfera) mozga komuniciraju kod darovitih pojedinaca. Takvi, naime, imaju znatno više nervnih veza između desne i leve. Ako ne verujete, zavirite sami u predčeoni režanj mozga, veoma živahno područje odgovorno za saznajne (kognitivni) procesi, kao što su donošenje odluka, planiranje budućnosti i slično.
Sada slobodno bacite sve
priručnike i otkažite
tečajeve na kojima su vas
podučavali kako da podstaknete
stvaralaštvo u svojoj glavi.
Istraživanje je predvodio neuronaučnik Reks Jang sa Univerziteta Novi Meksiko koji je prikupio podatke. Pri tome je koristio naročitu tehniku magnetne rezonance (MRI), poznatu pod imenom rasprostiranje neuronskih vlakana, da zaviri ispod lobanje živih ljudi i uđe u trag putanjama aksona prateći kretanje vode kroz njih.
Nakon toga su računari pročešljali sve snimke koji su dostizali jedan gigabajt i pretvorili ih u trodimenzionalne karte – shemu moždanog ožičenja. Za ovu svrhu proučeno je povezivanje u 68 oblasti u beloj masi mozga zdravih visokoškolaca koji su se dobrovoljno prijavili za ispitivanje.
Najnadareniji imaju znatno
više veza u beloj tvari mozga.
Zaboravite zauvek čuveni mit da
se tajna krije u desnoj polutki.
Nervne ćelije viših kičmenjaka, pa i čoveka, nalaze u površinskom sloju sive tvari – moždanoj kori, a njihovi nastavci stvaraju se u unutrašnjosti mozga – bela tvar (materija). Moždana kora je, inače, sedište celokupne nervne delatnosti i umne aktivnosti. Bela tvar leži ispod sive tvari i povezuje milijarde neurona posredstvom električnog pražnjenja na sinapsama.
Mreža nerava u mozgu (Vikimedija komos)
Ispitanici su popunili upitnike koji su obuhvatili deset oblasti ličnih postignuća, uključujući vizuelne umetnosti, muziku, stvaralačko pisanje, igru, kuvanje i nauku. Odgovori su bili podloga za izračunavanje tzv. mešovitog stvaralačkog učinka svakoga ponaosob.
Prethodno su računari obučeni da pročešljaju podatke i da prepoznaju razlike u moždanom ustrojstvu. Nakon pregledanja rezultata skeniranja i propitivanja zaključeno je da 15 odsto najnadarenijih od 19 učesnika imaju znatno više veza u beloj tvari mozga od istog postotka onih na dnu.
Sada slobodno bacite sve priručnike i otkažite tečajeve na kojima su vas podučavali kako da podstaknete tobožnja središta za stvaralaštvo u svojoj glavi. Zaboravite zauvek i čuveni mit da se tajna krije u desnoj polutki
Naučnici smatraju da ovo otkriće moglo jednog dana poslužiti u stručnom procenjivanju i predviđanju nečijih prirodnih stvaralačkih sposobnosti, čak i u praćenju moždanih obolenja starijih osoba, na primer Alchajmerove bolesti.
Istraživanje je deo deceniju dugog poduhvata, nazvanog konektomika, u kojem se koriste najsavremenije tehnike snimanja da se prepoznaju područja bogata gustom mrežom nervnih veza i da se iscrtaju njihove karte. U tu svrhu osmišljeni su statistički postupci ustanovljavanja da li se moždana umreženost menja s porastom kvocijenta inteligencije.
Ali ispitivani uzorak je prilično mali, stoga su potrebna dodatna pručavanja s više učesnika da bi se dublje proniknulo da li svaralaštvo prevashodno zavisi od gušćih neuronskih veza.
