Sveštačkom inteligencijom su napravljena dva antibiotika koja bi mogla biti uspešna protiv gonoreje i MRSA, trenutno otporne na tablete. Antibiotici su sastavljani atom po atom i ubijali su superbakterije u laboratorijskim testovima i testovima na miševima. No, potrebno je još da se usavrše i te klinički ispitaju prie nego što se dopusti upotreba ba ljudima.
Tim prestižnog Tehnološkog instituta Masačusets (MIT), koji je odgovoran za ovaj uspeh, smatra da bi veštačka inteligencija mogla započeti drugo zlatno doba u otkrivanju antibiotika. Infekcije koje su otporne na antibiotike godišnje uzrokuju više od milion smrtnih slučajeva. Prekomjerna upotreba antibiotika je za posledicu imala evoluciju bakterija, čime one postaju otporne na antibiotike. Decenijama nije bilo novih antibiotika.
Naučnici su istraživali hiljade poznatih hemikalija da utvrde koje imaju potencijal da budu novi antibiotici. Na MIT-u su u tome otišli korak dalje koristeći veštačku inteligenciju, prvenstveno u nastojanju da naprave antibiotike protiv gonoreje i potencijalno smrtonosne MRSA. Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu Cell. Ispitano je 36 miliona jedinjenja, među kojima su ona koja ne postoje ili još nisu otkrivena. Naučnici su veštačku inteligenciju osposobili tako što su joj dali hemijsku strukturu poznatih jedinjenja, uz podatke o tome da li usporavaju rast različite bakterije.
Veštačka inteligencija je zatim učila kako bakterije utiču na različite molekularne strukture, izgrađene od atoma poput ugljenika, kisnjonika, vodonika i azota. Potom su isprobana dva pristupa u razvoju novih antibiotika pomoću veštačke inteligencije. Prvi je identifkovana obećavajuća početna tačka za pretraživanje miliona hemijskih fragmenata, veličine od osam do 19 atoma. Drugim su veštačkoj inteligenciji date odrešene ruke od samog početka.
Veštačka inteligencija je eliminisala svešto je previše ličilo na postojeće antibiotike i filtrirala ono što (ni)je toksično po ljude. Naučnici ukazuju da nastavak razvoja ovih antibiotika može biti dugotrajan i skup i da ne postoji garancija da će se konačno moći primenjivati na ljudima, piše BBC.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
