Експериментална таблета показала је изузетан успех у лечењу рака гуштераче и из темеља уздрмала досадашња сазнања о овој смртоносној болести. Децевијама је Ахилова пета једног од најсмртоноснијих карцинома научницима била пред очима, а чинило се да за њу нема лека. Рак гуштераче је дијагноза са изразито лошом прогнозом, од које само 13 посто оболелих преживи пет година. Још почетком осамдесетих истраживачи су открили кључну слабост – мутирани протеин KRAS који подстиче агресиван раст и ширење низа тумора, а код рака гуштераче показао се као покретач у готово сваком случају, пише Washington Post.
Проблем је био у томе што је протеин, који је требало да блокира, био раван и гладак, па се лек има за шта везати. Научници су га описивали као куглу за куглање без рупа или масну куглу, а временом је добио статус неизлечивог. У само неколико седмица схватање о раку гуштераче се потпуно преокренуло. У априлу је биотехнолошка компанија Revolution Medicines објавила да је њена експериментална таблета daraxonrasib постигла досад невиђен успех: пацијенти су живели 13 месеци, двоструко дуже од оних на стандардној хемотерапији.
„То је почетак великог таласа промена за ову болест”, изјавила је Ејлин ОʼРејли, онколошкиња из центра за рак Memorial Sloan Kettering. У развоју су и други лекови који би могли деловати боље, а отвара се и могућност примене овог приступа у лечењу рака плућа и дебелог црева. Kада је Kеван Шокат, хемијски биолог са Универзитета у Kалифорнији, 2008. године почео да проучава KRAS, научници су се тиме безуспешно бавили годинама: „У литератури није постојало ништа што би нам давало наду да ћемо успети”. Усредсредио се са сарадницима на специфичну мутацију која узрокује мали постотак најчешћег рака плућа. Године 2013. известили су о развоју молекула који су се везали за протеин, откривши својеврсни џеп који раније није био видљив. Био је то велики корак напред, али се односио на специфичну верзију протеина се јавља код само један посто случајева рака гуштераче.
У међувремену хемијски биолог с друге стране САД имао је другачији приступ. Грегори Вердин, професор са Харварда и предузетник који је 2012. основао компанију Warp Drive Bio, инспирацију је потражио у природи. Уочио је да је она понудила генијално решење. Постоје мали молекули који производе бактерије и гљивице, а вежу се за помоћни протеин и заједно с њим стварају комплекс који се може залепити за равне мете као што је KRAS: „Еволуција нам овде поручује нешто на шта би требало обратити пажњу”.
Научници су годинама осмишљавали лек, тзв. „молекуларни лепак”, који опонаша тај процес и блокира речени протеин. Пред њима је сада грозничав рад да одговоре на нова питања: зашто лек у једном тренутку престане делује и како смањити токсичност? Многи очекују да ће, када се почне примењивати као прва линија обране, учинци бити бољи. „У свету рака гуштераче влада узбуђење. Имамо лек у облику таблете с нуспојавама које можемо контролисати, а пацијенти живе знатно дуже. Можемо им понудити нешто што им даје слободу да живе свој живот, уместо да сваке седмице долазе на интравенску хемотерапију”, изјавио је Марк О’Хара, онколог са Државног универзитета Пенсилваније. Пут до излечења је дуг, али ово је велик почетак.
(Илустрација Протеин KRAS/ National Cancer Institute, National Institute of Health)
(Индекс)
