Научници деценијама покушавају да открију шта су то тамна материја и тамна енергија и нудили су разне одговоре, али ниједан није био потпун, убедљив и експериментом потврђен. Прво су, дакле, доказивали да тамна материја и тамна енергија постоје, а сада неки сматрају да ни та материје ни та енергија заправо не постоје. Можда су ефекти који су сугерисали постојање тамне материје и тамне енергије последица заправо промена фундаменталних константи или ослабљене силе гравитације током времена. Једноставно, могуће је да су се током времена променила својства свем
У стандардној космологији, тамна материја је невидљиви облик материје који не емитује (или слабо емитује) електромагнетно зрачење, али утиче гравитационо на галаксије и кластере галаксија. Тамна енергија се користи да објасни убрзање ширења универзума – видимо да се свемир шири све брже, што не би било могуће само са познатим материјама и гравитацијом. Заједно, ове две компоненте попуњавају више од 95 % укупне енергије-густине универзума према данашњим моделима.
Мда може да се тумачи и другачије:Рајендра Гупта, физичар са Универзитета у Отава, предлаже модел у коме јачине фундаменталних сила (попут гравитације) поступно опадају током времена. У том моделу ослабљена гравитација испод просека може изгледати као да постоји додатна привлачна сила (што се обично приписује тамној материји), док локалне варијације у јачини силе могу да створе ефекат убрзања (што се приписује тамној енергији). У суштини, аутор тврди да се не мора ослањати на егзотичне честице или непознате облике енергије – довољне су промене у константи гравитационе интеракције да објасне запажања.
У модел се уводи параметар (назван α) који зависи од дистрибуције обичне масе и од променљивих константи. Тај параметар може послужити као замена за тамну материју/енергију: где је густина видљиве материје ниска, α даје већу ефектну гравитацију. Ако је овај модел тачан, не би било потребе за тражењем тамне материје у лабораторијама или у детекторима – они би били непотребни. Овај поглед може променити перспективу о времену настанка галаксија, јер са променљивошћу константи могуће је добити другачију динамику формирања структура у универзуму.
Међутим, тај модел је контроверзан и не прихвата се без критике: захтева ригорозне тестове, упоређивање са астрономским опажањима (ротационе криве галаксија, савијање светлости гравитационим телима и шојавама, расподела маса у кластерима), и предвиђања која се разликују од тандардног модела. Слично размишљање појављује се и у другим научним радовима који постављају хипотезу да промена константи, квантна вакуумска поларисација или модификоване теорије гравитације могу глумити ефекте тамне материје/енергије. Ови алтернативни модели често наилазе на критике јер морају ускладити много различитих опажања (космичко микроталасно позадинско зрачење, кластери галаксија, гравитациона сочива…) и обично су сложенији или мање једноставни у предвиђањима, наводи Astronomy.com.
(Астрономски магазин)
