Једна атомска бомба снаге као она бачене на Хирошиму, на пример, ослободила је око 63 тераџула енергије. А будући AI центар података у САД (држава Јута), који континуирано ослобађа око 16 GW топлоте у једном дану, испоручио би приближно 1,4 петаџула енергије дневно, што одговара енергији 23 такве нуклеарне експлозије.
Вештачка интелигенција (АI) толико брзо повећава потрошњу енергије да стручњаци све чешће упозоравају да то више није само технолошко питање, него и озбиљан енергетски и еколошки изазов. Најновији пример долази из америчке савезне државе Јута, где би велика АI база података могла имати већу потрошњу електричне енергије од просечног оптерећења целе државе. Притом би се створило „топлорно острво” које би, према неким проценама, могло трајно да промени локалну климу. Центар назван Stratos Project би се градио у округу Бокс Елдер. Према најавама, трошио би око девет гигавата (GW) електричне снаге, више него двоструко од просечног електричног оптерећења целе Јуте.
Велики центри података троше огромне количине енергије зато што модерни АI модели (као ChatGPT, Gemini или Claude), раде на специјализованим графичким процесорима који изводе милијарде математичких операција сваке секунде. Велики део електричне енергије коначно завршава као топлота. Kад милиони чипова раде истовремено, они наликују големој електричној пећи. Зато су им потребни снажни расхладни уређаји, велике количине воде за хлађење и стабилно напајање 24 сата дневно. Због тога Stratos Project планира властите гасне генераторе, уместо да се ослања искључиво на постојећу електроенергетску мрежу. Управо ту почиње невоља која забрињава физичаре и екологе. Роберт Дејвис, професор физике на Државном универзитету Јута, упозорио je да неће стварати топлоту само радом сервера него и из саме производње електричне енергије.
Он је направио прорачуне који су изазвали велику пажњу јер је проценио да би укупно топлотно оптерећење могло достићи чак 16 GW. На први поглед то звучи нелогично: троши 9, a ствара 16 гигавата топлотног оптерећења? Kључ је у томе да физичар није узео у обзир само оптерећење потрошње чипова, него целог система. Готово сва електрична енергија коју ће центар трошити на крају ће завршити као топлота. Другим речима, ако троши девет GW, пре или касније, то ће се распршити у околину као топлота.
А додатна мука настаје код производње електричне енергије. Наиме, модерна гасна електрана претвара око 50 до 55 посто горива у електричну енергију, а остатак одмах завршава као отпадна топлота. Поједностављено, мора сагорети много више, па ће додатних 7 до 8 GW завршити као топлота из саме електране, па ће укупно локално топлотно оптерећење достићи око 16 гигавата. Роберт Дејвис упозорава да се код класичне електроенергетске мреже топлота просторно расподељује. Електране се налазе на једној локацији, а милиони кућа и фабрика у које се одашиље распршени су стотинама километара даље. Kод поменутог АI центра података и производња енергије и потрошња били би концентрисани у истој затвореној долини Хенсел која већ сада изгледа као природна посуда, задржавајући увелико ваздух и топлоту. И тако би се драматично променила локална микроклима.
Да би то неупућенима дочарао, научник је израчунао да би топлота могла бити „еквивалентна енергији отприлике 23 атомске бомбе у локалној средини свакога дана”. Једна атомска бомба снаге као она бачене на Хирошиму ослободила је око 63 тераџула енергије. А центар података који континуирано ослобађа око 16 GW топлоте у једном дану испоручио би приближно 1,4 петаџула енергије дневно, што одговара енергији 23 такве нуклеарне експлозије.
Дневне температуре локално би могле да порасту за око 2,8 Целзијусова степена, а ноћне чак 15,5! „То је разлика између полусушне климе Јуте и Сахаре”, објаснио је Бен Абот, професор екологије на Бригам Јанг универзитету који је прегледао Дејвисове прорачуне. У питању је такозвано топлотно острво, појава у којој неко подручје постаје знатно топлије од околине због концентрације инфраструктуре, машина, бетона и извора топлоте. Сличан учинак већ постоји у великим градовима широм света. Једно раније истраживање показало је да велики центри података могу повећати температуру тла за готово 9 степени у кругу од више километара. Ове последице више нису само теоријске. Компанија „Амазон” је недавно објавила да је привремено угасила центар података у северној Вирџинији због тешкоћа са хлађењем у току топлотног таласа.
(АI илустрација)
(Индекс)
