Нове анализе фосилних чељусти откривају да су некада у океанима ловиле масивне хоботнице налик митском кракену. Имале су осам кракова и дугачка тела која су се протезала више од 18 метара (преко 60 стопа), па су по величини парирале другим месождерским морским рептилима. „Те хоботнице-кракени морале су бити застрашујући призор”, навео је палеонтолог Адијел Kломпмакер са Универзитета Алабама, који није учествовао у новом истраживању. Љубитељима диносаура познато је да су мора касне креде била под влашћу ајкула оштрих зуба и морских рептила познатих као мосасаури и плесиосаури. Зашто се хоботнице обично изостављају из те слике?
Научници су раније проучавали дивовске рођаке хоботница који су живели у доба диносаура, а и неке мање врсте што су бушиле шкољке, али због меког тела које се слабо фосилизује тешко је тачно утврдити колико су те животиње могле нарасти. Постоји и уверење да меканим бескичмењацима, створењима без кичме, недостаје снага да се уопште сврстају међу врхунске грабљивице. Но кљунови хоботница од очврснулог хитина довољно су чврсти да мрве животиње са шкољкама и костима. У новој студији истраживачи су анализирали чељусти 15 фосила древних хоботница раније пронађених у Јапану и на канадском острву Ванкувер.
Помоћу технике коју су сами смислили, назване дигитално рударење фосила, идентификовали су још 12 чељусти из Јапана. Метода подразумева детаљно скенирање стена по пресецима да би се открили фосили скривени у унутрашњости. Упоређивали су те чељусти са чељустима савремених хоботница да процене величину и утврдили да су древне биле дугачке од 7 до 19 метара. Највећа забележена знатно је већа од чељусти било које данашње хоботнице, навео је палеонтолог Јасухиро Иба са Универзитета Хокаидо, коаутор научног рада.
Истраживачи су уочили и да су чељусти највећих примерака имале прилична оштећења, укључујући огреботине, откинуте делове и заобљене ивице, што указује да су „животиње више пута дробиле тврди плен попут шкољки и костију”, објаснио је Иба. Налази су управо објављени у часопису Sciencе. Без увида у садржај желудаца хоботница тешко је са сигурношћу рећи чиме су се храниле или да ли су се за плен надметале с другим врхунским предаторима. Могле су се хранити рибама или пужевима, хватајући их својим покретним краковима и откидајући кљуном.
Потрага за фосилима на другим локацијама могла би научницима помоћи да јасније схвате како су се оне уклапале у древне прехрамбене ланце, сматра палеонтолог Нил Лендман из Америчког природњачког музеја у Њујорку. „Ово је огромна планета. Имамо много тога да проучимо да бисмо склопили слику морског екосистема”, рекао је он, иако није учествовао у истраживању.
(Илустрација АP)
(Kликс)
