Nove analize fosilnih čeljusti otkrivaju da su nekada u okeanima lovile masivne hobotnice nalik mitskom krakenu. Imale su osam krakova i dugačka tela koja su se protezala više od 18 metara (preko 60 stopa), pa su po veličini parirale drugim mesožderskim morskim reptilima. „Te hobotnice-krakeni morale su biti zastrašujući prizor”, naveo je paleontolog Adijel Klompmaker sa Univerziteta Alabama, koji nije učestvovao u novom istraživanju. Ljubiteljima dinosaura poznato je da su mora kasne krede bila pod vlašću ajkula oštrih zuba i morskih reptila poznatih kao mosasauri i plesiosauri. Zašto se hobotnice obično izostavljaju iz te slike?
Naučnici su ranije proučavali divovske rođake hobotnica koji su živeli u doba dinosaura, a i neke manje vrste što su bušile školjke, ali zbog mekog tela koje se slabo fosilizuje teško je tačno utvrditi koliko su te životinje mogle narasti. Postoji i uverenje da mekanim beskičmenjacima, stvorenjima bez kičme, nedostaje snaga da se uopšte svrstaju među vrhunske grabljivice. No kljunovi hobotnica od očvrsnulog hitina dovoljno su čvrsti da mrve životinje sa školjkama i kostima. U novoj studiji istraživači su analizirali čeljusti 15 fosila drevnih hobotnica ranije pronađenih u Japanu i na kanadskom ostrvu Vankuver.
Pomoću tehnike koju su sami smislili, nazvane digitalno rudarenje fosila, identifikovali su još 12 čeljusti iz Japana. Metoda podrazumeva detaljno skeniranje stena po presecima da bi se otkrili fosili skriveni u unutrašnjosti. Upoređivali su te čeljusti sa čeljustima savremenih hobotnica da procene veličinu i utvrdili da su drevne bile dugačke od 7 do 19 metara. Najveća zabeležena znatno je veća od čeljusti bilo koje današnje hobotnice, naveo je paleontolog Jasuhiro Iba sa Univerziteta Hokaido, koautor naučnog rada.
Istraživači su uočili i da su čeljusti najvećih primeraka imale prilična oštećenja, uključujući ogrebotine, otkinute delove i zaobljene ivice, što ukazuje da su „životinje više puta drobile tvrdi plen poput školjki i kostiju”, objasnio je Iba. Nalazi su upravo objavljeni u časopisu Science. Bez uvida u sadržaj želudaca hobotnica teško je sa sigurnošću reći čime su se hranile ili da li su se za plen nadmetale s drugim vrhunskim predatorima. Mogle su se hraniti ribama ili puževima, hvatajući ih svojim pokretnim krakovima i otkidajući kljunom.
Potraga za fosilima na drugim lokacijama mogla bi naučnicima pomoći da jasnije shvate kako su se one uklapale u drevne prehrambene lance, smatra paleontolog Nil Lendman iz Američkog prirodnjačkog muzeja u Njujorku. „Ovo je ogromna planeta. Imamo mnogo toga da proučimo da bismo sklopili sliku morskog ekosistema”, rekao je on, iako nije učestvovao u istraživanju.
(Ilustracija AP)
(Kliks)
