SKLAPANJE PAMĆENJA

VREME UHVAĆENO U ZVONU

227 pregleda

Načine koje koristimo da merimo vreme su tokom vekova evoluirali, ali su usput i promenile naše živote.Svaka velika inovacija u tehnologiji merenja vremena takođe je transformisala naš doživljaj protoka vremena. Ovo su neki od ključnih događaja koji su oblikovali naš savremeni svet u kome vreme igra ključnu ulogu.

 

U doba kada nas naši lični elektronski uređaji vrebaju kroz naš svakodnevni život, teško je zamisliti vreme kada smo živeli u skladu sa prirodnim ciklusima. Pre pojave sredstva za merenje vremena, ono praktično nije bilo mereno. Prvi su stigli lunarni kalendari, a najraniji kandidati potiču od pre najmanje 10.000 godina.

 

Da bismo svoje dane podelili na manje delove – one koje bismo mogli da iskoristimo za organizovanje radnog dana, trgovine i putovanja – bio nam je potreban uređaj. Među najranijim od njih su sunčani satovi. Najstarija koju bismo prepoznali po savremenim standardima datira iz 1300. godine pre nove ere i pronađena je tokom iskopavanja radničke kolibe na drevnom egipatskom groblju u Dolini kraljeva.

 

U istu kategoriju spada i najstarija klepsidra, ili vodeni sat čiji naziv potiče od grčke reči „kradljivac vode”. Stari Egipćani su u tu svrhu koristili posude od alabastera i crnog bazalta sa rupama izbušenim da bi se omogućio spor i kontrolisan protok vode tokom unapred određenog vremena. Na obali Crnog mora pronađene su klepsidre iz bronzanog doba izrađene od gline. Varijacije ovog osnovnog sistema razvile su se širom sveta, od drevnog Vavilona i Persije do Indije, Kine i Severne Amerike i starog Rima. Čuvari vremena, pokretani mehaničkim sredstvima, su odojčad ovog putovanja.

 

Prvi tik-tak

Da bismo došli do onoga što je najznačajniji rani napredak u merenju vremena, moramo da se uputimo u 1088. godinu naše ere u ono što je sada provincija Henan u Kini. Od proslavljenog pronalazača Su Songa car je naručio da napravi vodeni sat kao nijedan drugi, sa namerom da pokaže intelektualnu snagu svoje dinastije. Jedan od zahteva za izradu ovog sata je bio i da sadrži složene nebeske prikaze, jer se u to vreme u dinastičkim kućama vladalo u skladu sa nebeskim znacima, ili tianmingom, što je zahtevalo sposobnost praćenja i predviđanja astronomskih događaja radi tumačenja i predviđanja donošenja odluka.

Su Songova mašina

 

Ono što je fascinantno u vezi sa Su Songovim pionirskim delom inženjeringa je to što on predstavlja prvi mehanizam koji naizmenično proverava i oslobađa snagu zupčanika. Ova grupa komponenti – sposobnih da zadrže i oslobode energiju pokreta iz izvora poput vode, gravitacije ili opruge – postal je osnova za pronalazak prvih potpuno mehaničkih satova koji su se pojavili u Evropi u 14. veku. To je takođe bio prvi trenutak u istoriji kada se začuo „tik-tak“ zvuk sata. Počelo je kao sporo, melodično pljuskanje i zveket vode koji se neprestano izlivao pre nego što ga je drvo uhvatilo pre skoro jednog milenijuma.

 

Vremenske mašine

Potreba za naprednijim (i prenosivim) mašinama za merenje vremena dolazila je iz više pravaca. Naučnicima, poput astronoma, koji su se ranije oslanjali na manje pouzdane ili promenljive metode merenja vremena da bi obavili svoja merenja, bio je potreban uređaj koji može da broji sate i minute. Hrišćanska crkva se širila Evropom i, za razliku od muslimana u zlatnom dobu islama, nije imala potrebu da se oslanja na sunčevu svetlost za čitanje sunčanog sata ili astrolaba i obeležavanje vremena molitve. Vodeni sat poput Su Songovog u ledenim severnim krajevima bio bi beskoristan.

 

Prvi potpuno mehanički satovi zamenili su vodu silom gravitacije, koristeći teške tegove navučene na užad koji je bio namotan oko buradi i koji bi se rotirao kako se težina spuštala. Ovaj sistem ih je učinio toliko velikim da su kada su se pojavili bili isključivo ugrađivani u zgradama. Nisu imali brojčanik, odbrojavali su sate sa zvonika u srednjovekovnim evropskim selima i gradovima sa tornjeva crkava, katedrala i gradskih većnica.

 

Naziv sat (engl. clock) potiče od srednjovekovnog latinskog clocca što znači zvono. Vreme je bilo zajedničko iskustvo koje se delilo sa celom zajednicom i svaka je imala svoj lokalni sat. U svetu bez javnog prevoza, medija, telefona ili interneta, manje jedinice vremena za većinu stanovništva bile su beznačajne. Prelaz u 16. vek označio je pojavu prvih satova, sićušnih satova dovoljno malih da ih nosimo sa sobom u svakodnevnom životu. Iako su oni još uvek bili rezervisani samo za aristokratiju, nije prošlo mnogo pre nego što su ponovo promenili naš odnos sa vremenom.

 

Od devet do pet

U tradicionalnom svetu zanatskih satova i časovničarstva, industrijska revolucija je pokrenula ono što je austrijski ekonomista Jozef Šumpeter opisao kao „kreativna destrukcija”. Za časovničare koji su uglavnom radili u malim radionicama izrađujući mali broj vrednih komada, industrija se okrenula naglavačke. Poboljšanja u tehnikama proizvodnje i poznavanje materijala povećala su količinu proizvodnje i smanjila troškove izade satova.

 

Tehnološki napredak, poput onog koje je napravio Džon Harison kada je izumeo morski hronometar, merač vremena koji je bio toliko precizan da je mogao da se koristiti za izračunavanje geografske dužine na moru, pretvorio je sat iz čuda za elitu u ozbiljan deo naučne opreme.

 

 

Istoričar EP Tompson je poetski opisao ulogu sata u Britaniji 18. veka kao „malog instrumenta koji je regulisao nove ritmove industrijskog života”. Slobodno bi se moglo reći da je industrijska revolucija krivac za početak kraja ravnoteže između posla i života. Bio je to trenutak kada je vreme od našeg korisnog saveznika postalo oblik društvene kontrole.

 

Za jednokratnu upotrebu

Mehanički sat će vladati sve do sredine 20. veka kada je novi oblik tehnologije pretio da sve promeni. Na Božić 1969. japanski proizvođač „Seiko” pustio je u prodaju prvi komercijalni kvarcni sat na svetu – „astron”. Oglašavan kao 100 puta precizniji od svojih mehaničkih rivala, „astron” nije bio jeftin – samo 100 je napravljeno u početku i prodato po ceni od 12.000 dolara u današnjem novcu – ali i to se ubrzo promenilo. Zahvaljujući ogromnim ulaganjima u tehnologiju, racionalizaciju proizvodnje i povećanje automatizacije, kvarcni satovi su postajali sve pristupačniji. Danas možete kupiti savršeno funkcionalan kvarcni sat za smešnu sumu novca.

„Astron”

 

Tradicionalna časovničarska industrija koja je u to vreme cvetala u Švajcarskoj nije bila pripremljena na ovaj udar. Nisu na vreme počeli sa ulaganjem u novu tehnologiju i sve više su morali da nabavljaju delove iz inostranstva. To ih je, u kombinaciji sa rastućom vrednošću švajcarskog franka, izbacilo sa tržišta. Do ranih osamdesetih, njihova industrija je bila u katastrofalnom opadanju sa masovnim otpuštanjima i propadanjem stotina kompanija, što je izazvalo recesiju u starom svetu časovničarstva i ono što se naziva „kriza kvarca“.

 

Spas švajcarskoj industriji satova doneo je jedan čovek – Nikolas Hajek. Banke su se obratile Hajeku da nadgleda likvidaciju dve švajcarske firme za proizvodnju satova koje su bile prinuđene da prestanu sa radom zbog kvarcne krize. Umesto da potpuno zatvori preduzeća, on je verovao da sa značajnim restrukturiranjem postoji put napred.

 

Hajek je došao na ideju da proizvodi pristupačne kvarcne satove od jeftinih materijala kao što su plastika i smole, u ogromnom spektru smelog, modernog dizajna u tehnobojima. Svoj novi brend nazvao je „Svoč”. Satovi su bili toliko atraktivni i pristupačni da su promenili način na koji ljudi kupuju i koriste satove uopšte. Leni Majot, direktor marketinga američke konkurentske firme „Armitron”, to je dobro formulisao: „Ljudi danas sat prilagođavaju odeći. Pre mnogo godina biste kupili sat za maturu i predali ga deci. Zašto ne biste imali zabavan sat, a ne dosadan, stari sat sa istrošenim kaišom?”

 

Pet stotina godina ranije, sat je bio jedan od najskupljih ličnih luksuza koji je za novac mogao da se kupi. Sada možete kupiti jedan u svakoj boji u lokalnoj robnoj kući.

 

Kreativna destrukcija

Za proizvođače satova, jedna od najvećih promena prošlog veka bila je brzi prelazak sa majstora na mašinu. Kvarcna kriza, ratovi cena i smanjenje budžeta značili su da je od sedamdesetih do devedesetih ostalo malo prostora za veštinu majstora. Ljudi koštaju više od mašina, pa što više satova može da napravi mašina, to bolje.

 

Sada smo ponovo u novoj fazi. Tehnologija je pretekla čak i kvarcni sat. Prvo mobilni telefoni, a potom i pametni satovi postali su glavni alati za naše svakodnevno merenje vremena. Ali „Epl voč”, na primer, nije samo sat sa tačnošću od 50 milisekundi, već telefon, internet pretraživač, provajder elektronske pošte, ključ od automobila i merač utrošenih kalorija, a može čak i da ponudi očitavanja EKG-a i nivoa kiseonika – više tehnologija sadržanih u jedan mali paket.

 

Pametni satovi više nisu samo način praćenja vremena, već su sredstvo komunikacije i postaju primarni izvor informacija. Možemo da platimo jutarnju kafu sa njima i da vodimo računa o svom zdravlju. Kakav će tačno uticaj ova promena u tehnologiji merenja vremena imati na naše živote, još je prerano reći, ali ona već menja način na koji komuniciramo sa svetom oko nas.

 

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar