Научници су открили да би два одобрена лека против рака могла преокренути неке промене у мозгу узроковане Алцхајмеровом болешћу. То су letrozol, који се користи у лечењу рака дојке, и irinotekan, што се користи за лечење рака дебелог црева и плућа. Будући да су оба одобрена за употребу у САД, потенцијална клиничка испитивања примене за Алцхајмерову болест могла би почети знатно брже, пише Science Alert. Амерички истраживачи су започели анализу како Алцхајмерова болест мења активност гена у мозгу. Након тога су претражили медицинску базу података Connectivity Map у потрази за лековима који би могли преокренути те промене. Упоређењем с медицинском документацијом пацијената који су узимали те лекове у склопу лечења рака уочили су да се смањио ризик од развоја Алцхајмерове болести.
„Алцхајмерова болест узрокује сложене промене у мозгу, што је досад отежавало њено проучавање и лечење. Наши рачунарски алати омогућили су да непосредно анализирамо ту сложеност”, изјавила је рачунарска биолошкиња Марина Сирота са Универзитета Kалифорнија у Сан Францисцу. „Узбуђени смо што је наш рачунарски приступ довео до потенцијалне комбиноване терапије за Алцхајмерову болест, која се темељи на постојећим одобреним лековима.” Након што су поменута два одабрана као најизгледнији кандидати, истраживачи су их тестирали на мишевима Алцхајмерове болести. Kада су се примењивали заједно, лекови су преокренули неке промене на мозгу које болест узрокује. Штетне гомилице тау протеина, карактеристичне за мозак оболелог, знатно су се смањиле. Мишеви су такође показали побољшања у задацима учења и памћења, двема когнитивним функцијама које ово обољење најчешће нарушава.
Научници су деловали на различите врсте можданих ћелија погођених болешћу. Показало се да letrozol делује на неуроне, док је irinotekan утицао на глија ћелије. „Алцхајмерова болест је вероватно последица бројних промена у многим генима и протеинима који заједно нарушавају здравље мозга”, објаснио је неуронаучник Јадонг Хуанг са Универзитета Kалифорнија у Сан Франциску и из Института Гледстоун. „Због тога је развој лекова изузетно изазован, јер се традиционално смишља један лек за један ген или протеин који узрокује болест.”
Иако су почетни резултати обећавајући, пред истраживачима је још дуг пут. Лекови су засад тестирани само на мишевима, а важно је узети у обзир и нуспојаве. Приликом пренамене за лечење друге болести, потребно је пажљиво одвагати потенцијалне користи и ризике. Један од следећих корака требало би да буде клиничко испитивање на људима. Према мишљењу истраживача, овакав приступ могао би довести до персонализованих и успешнијих третмана, утемељених на специфичним променама у експресији гена код сваког појединачног пацијента. Процењује се да од Алцхајмерове болести болује више од 55 милиона људи у свету, а очекује се да ће се тај број више него удвостручити у следећих 25 година. Превенција болести или заустављање симптома имале би огроман утицај на глобално здравље. „Kада нас независни извори података, као што су подаци о експресији гена у појединим челијама и клинички записи пацијената, воде до истих механизама и истих лекова који потом ублажавају болест на генетском моделу, онда смо вероватно на добром трагу”, закључила је Сирота.
(АI илустрација)
(Индекс)
